"Šta sadrži ime?", ili, u doslovnijem prevodu, "šta je to u imenu?", čuveni je citat iz "Romea i Julije", Šekspirove drame o nemogućoj ljubavi dvoje mladih iz dve zavađene veronske porodice. Isto pitanje, ali s potpuno drugačijim, nedokučivim smislom, otvara "Vaim" norveškog pisca Jona Fossea, prvi roman koji je objavio nakon što je 2023. godine dobio Nobelovu nagradu. "Vaim" je zamišljen kao prvi deo trilogije, a i sam je podeljen u tri dela koja hronološki prate neku vrstu ljubavne priče u koju su uključena dva muškarca, Jatgeir (odnosno Geir) i Frank (odnosno Olav), i žena obojice, Eline (odnosno Josefine). Pripovedaju Jatgeir i Frank, a središnji, najkraći i najmisteriozniji deo, prepušten je Eliasu, Jatgeirovom prijatelju. Sva trojica pripovedača pripovedaju istim glasom i istim stilom, jednom dugačkom rečenicom koja se stalno refrenski vraća na ljude, mesta i događaje, vrteći se pomalo "zbunjeno" u krug, baš kao što to čine i govornici te rečenice, postupno ipak uvodeći nove elemente. Najbolji je primer možda Jatgeirovo objašnjenje odnosa prema Eline, prema kojoj je, ni ne progovorivši s njom, nazvao svoj brod. Čujemo da mu se ona u mladosti sviđala, zatim čujemo da je bio zaljubljen u nju, mada reč "zaljubljen" Jatgeir ne voli, a na kraju, ispostaviće se, i da je bio "opčinjen" njome. Taj izraz možda najtačnije opisuje odnos obojice muškaraca prema Eline. Ali, dok se za Jatgeira, dok je još bio mlad, moglo reći da je "opčinjen" u konvencionalnom, metaforičkom značenju te reči, onoga trenutak kada se Eline pojavi na pristaništu pred njegovim brodom, sada kada su oboje u srednjim godinama, pokazaće se da je Jatgeir, kao što je bio (i još će biti) Frank, "opčinjen" u sasvim doslovnom smislu reči. Elinina reč za ove muškarce je zapovest, Eline se s Jatgeirom iz većeg grada, gde je on došao u provod i kupovinu, vraća u Vaim da se s njim useli, da mu pospremi kuću u kojoj nije pospremano od smrti roditelja, i da prekine njegovo prijateljstvo s Eliasom. U trećem delu romana, koji pripoveda Frank, saznajemo da mu je Eline nekada davno prišla dok je u kafani sedeo s prijateljima, obraćajući mu se s Frank mada je njegovo ime Olav, a onda se uselila u njegovu kuću, u kojoj takođe od smrti roditelja nije pospremano. Franka će napustiti da bi se uselila s Jatgeirom, samo da bi došla po Franka i odvela ga iz njegovog mesta u Vaim nakon što Jatgeir umre, u unekoliko sumnjivim okolnostima. Jatgeir i Frank su ogledalo jedno drugome, oni "razmenjuju" Eline, mada to stvarno ne žele, a i njihov pripovedački glas je isti. U nekom smislu, to je jedan isti muškarac, odnosno junak.

Portal Bestbook možete posjetiti OVDJE. 

Puno je rukavaca kojim bi tumačenje ove knjige moglo da se uputi. Najočigledniji je onaj o muško-ženskim odnosima u hladnim malim norveškim mestima gde žive ribari, gde svako sve zna, i gde svako brzo dobija etiketu (Elias je "bogomoljac", mada u crkvu ide samo zbog društva, a za Jatgeira i Eline govori se da žive u grehu). I Jatgeir i Frank povučeni su, distancirani, smušeni muškarci koji nisu sposobni da se zauzmu za sebe, da kažu "ne"; Elinin pristup pri kraju knjige, kada se vraća po Franka, već postaje unekoliko smešan, kao što je smešna i Frankova nesposobnost da od nje zahteva da ga zove imenom Olav, imenom koje stvarno nosi. Ali, pre nego priča o pasivnim muškarcima i kontrolišućim ženama, "Vaim" je priča o razlici između stvarnosti i mašte, razlici koja se muti kada je čovek usamljen, a mašti sklon. Kada se Eline pojavi na pristaništu i uzvikne njegovo ime, Jatgeir se pita da li je to "san ili stvarnost", previše oprezan da bi poverovao u ono što je nekada toliko priželjkivao. No ubrzo se pokazuje da je mašta ponekad bolja, lepša, ali i lakša od stvarnosti: kada postane jasno da Eline ima nameru da se kod Jatgeira useli, kao i da preuzme potpunu kontrolu nad njegovim životom (npr. ona zahteva da istog časa krenu za Vaim), čitamo: "i koliko god mi Eline bila draga, ne, doista ne znam, vjerojatno sam prestar da bih se u svakom slučaju s radošću mogao prilagoditi zajedničkomu životu s nekim drugim (...) ma ne, tako ne bih smio razmišljati, pa cijeloga sam života bio njome posve obuzet (...) i možda bi najbolje bilo da je tako i ostalo, jer postaje nešto sasvim drugo kad je ona stvarno prisutna". Jatgeir će, više godina kasnije, biti pronađen kako mrtav pluta u moru pored svog broda, počinivši, verovatno, samoubistvo; to je i Eliasovo tumačenje, to čitamo u njegovom delu pripovesti, u kojem se Elias, slično kao prethodno Jatgeir, dvoumi je li čuo kucanje na vratima ili nije, da onda ne bi nikoga zatekao ispred kada napokon otvori. Na kraju će se ipak pred vratima pojaviti Jatgeir, samo da bi se ubrzo ispostavilo kako je Jatgeir, u trenutku kada ga je Elias video pred svojim vratima, već bio mrtav. Kako rekoh, puno je rukavaca kojim bi se moglo krenuti u tumačenju ovog nevelikog romana. Zato je, uostalom, njegov autor nobelovac. No vratimo se sada onom pitanju – šta je to u jednom imenu. Eline, pravog imena Josefine, žena je koja je "očarala" dva muškarca u ovoj knjizi; Jatgeirov brod se zove Eline, brod na kojem je Frank plovio se zvao Elinor, a onda je Frank kupio svoj brod i nazvao ga Eline. Eline je poremetila i Eliasov život, onemogućivši prijateljstvo s Jatgeirom. Zašto onda ova pomalo glavobolna proza ne nosi naslov "Eline"? Odgovor, naravno, leži u činjenici da "Vaim" nije zaista ljubavni roman u čijem je centru žena. U njegovom centru je "Vaim", reč koju puno puta čitamo, koja imenuje lokalnu crkvu ("Vaim"), lokalnu molitvenu kuću ("Vaim"), lokalnu prodavnicu ("Vaim"), reč u koju se svi rukavci radnje slivaju. Govoreći o Frankovom odsustvu želje da s njom nekad pođe u Vaim, koji je i njeno rodno mesto, Eline će reći: "kao da na Zemlji nije postojalo nikakvo mjesto koje se zove Vaim, kao da je Vaim samo nešto što postoji u carstvu snova". Ne treba ni govoriti da Vaim na Zemlji, ovoj našoj, realnoj,

zaista ni ne postoji. Još jednom se san, odnosno mašta, vraća u interpretaciju – Vaim je "carstvo snova" do kog stižu samo usamljeni brodovi, u kojem je "sve manje dece" i u kojem žive pretežno usamljeni muškarci. "Stvarnost je u snu kao što je brod u moru, pomislim, ili je možda obrnuto, more je stvarnost i brod je san." Slično je i s interpretacijom "Vaima": možda je onako kako na prvi pogled deluje, a možda je upravo obrnuto.

* Jon Fosse, Vaim, Naklada Ljevak. Prijevod: Munib Delalić