Višecevni lanser raketa PULS, proizveden u Izraelu, sada se nalazi u naoržanju Vojske Srbije (VS) i prikazan je na paradi, ali namerno nije pridavana velika pažnja u zvaničnom predstavljanju novih sredstava ratne tehnike. Na državnom RTS-u, velikoj propagandnoj uzdanici Vučićevog režima, jedan general je rekao kako se zove taj sistem i da ima domet od 300 km. I ništa više, prešao je na naredno sredstvo. Tih 300 km su glavna tema jer sada VS može da dejstvuje sa isturenih vatrenih položaja po važnim strateškim metama u svim zemljama iz okruženja. Naravno, za prosečnog Srbina i Hrvata glavna tema je ko može dalje dobaciti.
Nadmećemo se u dometu kao pubertetlije u pišanju u dalj. Donedavno u obe zemlje oruđe najvećeg dometa bile su haubice kalibra 155 mm koje postižu preko 40 km – u dalj. U VS to su domaće Nora-B52 izvedene na platformi na točkovima. Prvo je u nišku Mešovitu artiljerijsku brigadu uvedeno 18 komada na ruskim kamionima KAMAZ 6560 formule pogona 8x8 na koje su u Velikoj Plani u pogonu Borbenih složenih sistema postavili slovenačke ploče pancirnog čelika. Od 2020. do 2022. formirane su tri baterije, svaka sa šest oruđa. Artiljerija HV-a parirala je nabavkom 16 nemačkih samohotki PzH2000 na guseničnim telima visoke prohodnosti, koje su u brigadi iz Bjelovara, i to dve baterije sa sumarno 12 oruđa.
Sada VS povećava broj haubica 155 mm i na tek održanoj paradi viđeno je šest novih primeraka koje su na novim FAP-ovim kamionima 8x8. Pribojska fabrika vratila se na temu proizvodnje vozila velike nosivosti i obezbediće dodatne platforme za haubice. Navodno planira se dodatna količina za VS, a Vučić je jednom rekao da on misli da treba imati i preko 100 komada.
Stali smo na 40 km – i Hrvatska je prošle godine odlučila da nabavi osam lansirnih oruđa sistema M142 HIMARS, jednu jedinu, ali vrlo snažnu raketnu bateriju. U paketu biće moduli sa šest raketa porodice GMLRS koji prema podacima proizvođača Lockheed Martina postižu domet od preko 70 km.
U proteklih nekoliko godina na raznim smotrama i izložbama prikazivan je glomazni kamion lansirnog oruđa Šumadija sa četiri rakete Jerina-1 dometa 285 km ili 12 raketa Jerina-2- derivatom starog Orkana iz 1980-ih godina koji u novom životu ima domet povećan sa 50 km na 70 km. Sistem na prvi pogled predstavlja vrlo potentno sredstvo, ali možda jednog dana kada se uvede u proizvodnju jer za sada radi se samo o sivomaslinastim maketama u razmeri 1:1.
U VS nisu čekali na taj sistem i prošle godine naručili su od izraelskog Elbita lansere PULS sa raketama velikog dometa. Čuvao se kao strogo poverljiv podatak koje su to rakete izabrane iz ponude proizvođača i činilo se da će domet od 150 km dvostruko više od HIMARS-a iz HV-a biti sasvim adekvatna protivteža. Na paradi pokazana su dva lansera i videlo se da jedan ima najmoćniju raketu iz Elbitovog kataloga – Predator Hawk, onu dometa do 300 km. Na lanseru su četiri rakete. Alternativa u izboru raketa za konkretan zadatak je osam komada EXTRA dometa do 150 km.
Takve rakete su cost-benefit dobra zamena za borbene avione koji poleću sa posadom na riskantan zadatak, a višecevni lanser lakše se maskira i brzo se ukloni sa vatrenog položaja nakon lansiranja plotuna. Elbit se hvali da je posluzi potreban samo jedan minut od prijema podataka o tome gde se nalazi cilj do poletanja rakete, koja za osam minuta prevali 300 km, a za to vreme lanser je premešten na bezbedno. Navodno Predator Hawk pogađa sa kružnom greškom od 10 m i razara cilj sa glavom mase 140 kg. Za takvu raketu unosno je da se dejstvuje po listi objekata koja je karakteristična i za borbene avione – kritična infrastruktura protivnika uključujući komandna mesta, centre i čvorišta veze, velika skladišta, železnička i putna mreža, važna sredstva za elektronsko ratovanje, radari. Raketa EXTRA pokriva udaljenosti od 30 km do 150 km i cilj uništava sa glavom od 120 kg. Elbit ima uvid u iskustva Izraelskih odbrambenih snaga i zato treba verovati kada tvrde da je njihova raketa odlična zamena za udar avionima po urbanim sredinama kada mora da se uništi sa visokom preciznošću neki cilj između nebodera. Sistem PULS preimenovan u Lahav koristi se u razaranju sektora Gaza od februara 2024. godine.
Sistem PULS može da koristi i rakete dometa do 40 km, ali taj potencijal VS već ima jer se u valjevskom Krušiku proizvode u kalibrima 122 mm i 128 mm za modernizovane lansere porodice Oganj izrađene 1980-ih u Novom Travniku. Na paradi viđene su dve varijante tog projekta – M17 koja ima 36 klasičnih lansirnih cevi 128 mm, ali novu elektroniku za brzu pripremu gađanja i preciznu navigaciju sa inercijalnim i satelitskim sistemom i M18 sa balističkom zaštitom vozila FAP 2234 i modularnim lanserima za rakete 128 mm ili 122 mm.
Na paradi prvi put je prikazano jedno sredstvo vatrene podrške koje nema neki veliki domet – skromnih 12,5 km, ali zato sa aerosolnim projektilom uništava fortifikacije, i to posebno u urbanim sredinama. Radi se o teškom samohodnom minobacaču kalibra 203 mm TSMB M25. Do sada izrađen je jedan prototip. U cev haubice 155 mm M65 sačuvane u skladištu strateških rezervi umetnuta je nova cev od 203 mm i projektovana je minobacačka mina mase oko 100 kg punjena sa 27 kg livenog termobaričnog PBX – smešte koja prodire u zatvorene prostore, u građevine uređene za odbranu, bunkere i tunele i zatim detonira uz visoki termički i blast efekat.
Izbor kalibra je neobičan je ne postoje u savremeno doba na svetskom tržištu minobacači 203 mm. Rusi na ratištu ruše ukrajinska naselja sa oruđem kalibra 240 mm, a u Srbiji odlučili su se za kalibar koji je ranije bio čest kod haubica velike moći. Amerikanci su 1950-ih godina donirali JNA 24 haubice M2 203 mm i polovina tih oruđa 1991. godine čekala je na rashod u kasarni na Selskoj cesti u Zagrebu. Postale su imovina HV-a, dovedene su u red jer su uklonjeni udarni mehanizmi, nišani i tablice gađanja i uvedene su u stroj. Korišćene su od Slavonije do Dalmacije. Nakon rata povučene su iz naoružanja. Sada iste takve haubice 203 mm M2, ali u samohodnoj varijanti M110, ima samo Grčka i Turska jer te dve zemlje ne odriču se lako i potpuno zastarele tehnike za svaki slučaj. Kalibar 203 mm sada se vraća na scenu kroz projekat za VS, ali čini se da se ozbiljno računa na izvoz i da ima armija koje nakon borbi za na istočnom frontu cene da treba posedovati neko strašno razorno sredstvo koje može presložiti višekatnicu u gomilu šuta.
Dalekometno ofanzivno sredstvo u VS su i novi dronovi kamikaze proizvedeni u UAE, sada prijateljskoj zemlji Srbije, čiji su predstavnici odeveni u thavbove popunili prvi počasni red pored Aleksandra Vučića. Od prošle godine u naoružanju VS su dronovi SM-2 čija je namena uništavanje statičnih “mekih” meta – žive sile i tehnike, van zaklona na otvorenom prostoru. Letelica se vodi GNSS sistemom. U vazduhu može da ostane do dva sata i za to vreme može da dođe do udaljenosti do 250 km od mesta lansiranja. Letelica je izrađena od pleksiglasa i njena masa je 39 kg kada je prazna. Poletna masa iznosi 70 kg sa ubojnom glavom i gorivom. Masa korisnog tereta je 23 kg. Oznaka ubojne glave je BGPUD-23 i radi se o usmerenoj protivpešadijskoj mini koja se nalazi u prednjem delu letelice. Kada se aktivira na visini od 50 m usmerenim parčadima može da u krugu od 30 m probije čelične ploče debljine 4 mm.
Takvo sredstvo pod imenom Claymore američka vojska prvi put koristila je u Vijetnamskom ratu 1966. godine primarno za odbranu položaja i infrastrukture i za postavljanje namena. Za JNA izrađivane su slične mine MRUD.
Na paradi na Ušću prvi put su viđene nove emiratske letelice – Shadow-25 sa masom bojeve glave od 25 kg i dometom do 250 kg i Shadow-50, pogađate, sa glavom od 50 kg koja može da preleti čitavih 300 km baš kao raketa sa PULS-a. Avijacijski element ofanzivnog potencijala VS za sada su avioni MiG-29SM – od 14 aviona (u taj broj uračunali smo i tri dvoseda koji su limitirani u pogledu borbene moći jer su bez radara) na paradi su letela devet komada. to se može smatrati za visok procenat jer uvek se deo aviona nalazi na održavanju. Za poređenje u američkoj avijaciji prošle godine u bilo kom trenutku u vazduh je moglo d apoleti samo 40% lovaca F-22A, 52% F-35A i nešto bolja statistika je za F-16C – 63%. Na primeru dvadesetdevetki 64% je visok rezultat za ruske avione 4. generacije.
Iznad Beograda progrmeli su Rafali kao simbol planova za budućnost. Dva dvoseda sa četiri pilota izvela su dug let od Francuske, od baze Saint Dezier do Beograda, popunili su se gorivom u letu i vratili tamo odakle su došli. Za VS prvi avion biće završen 2029. godine i 101. lovačka avijacijska eskadrila dobiće 12 komada u standardu F4.1 – devet jednoseda i tri dvoseda. Prema francuskim navodima to će biti konfiguracija sa radarom RBE2 sa aktivnim elektronskim skaniranjem. Avioni će imati podvesnike TALIOS koji podržavaju gađanje sa laserski i GPS vođenim projektilima vazduh-zemlja i služe i za izviđanje iz vazdušnog prostora.
Za sada nema zvaničnih informacija šta je naručeno od naoružanja za Rafale za VS, ali računa se na rakete vazduh-vazduh MICA i vođene avio-bombe HAMMER.Ofanzivna sredstava su važne novine u pogledu jačanja vojno-tehničkog potencijala VS, ali politički interesantno je poreklo raznih sredstava ratne tehnike koja se javno vidi po prvi put i uvedena je u naoružanje tokom ove godine. Bezbednosne strukture su se pobrinule da ne cure informacije o tome tako da niko pre parade nije zucnuo o tome da su iz Rusije nekim volšebnim putevima primljeni novi sofisticirani sistemi za elektronsko ratovanje – i za izviđanje i ometanje. Defilovala su vozila iz sistema Krasuha-2, Krasuha-4 i Moskva-1. Iza tih oznaka su sredstva koja se koriste za elektronsko ometanje protivničkih radara u vazdušnom prostoru i satelita uključujući leteće radarske osmatračke stanice. Zadatak za poslugu sistema je zaštita vitalne infrastrukture – komandnih mesta, razmeštaja raketnih sistema PVO velike daljine gađanja, važnih fabrika i administrativno-političkih centara.
Rusi su na ratištu u Ukrajini proverili sisteme kakve sada ima VS. Navodno jedna od taktika primene u kojoj su povezani na istom zadatku svi elementi sistema je elektronsko izviđanje protivničke avijacije i zatim sledi ometanje sistema AWACS i sličnih, a sistem prosleđuje podatke o poziciji borbenih aviona do raketnih sistema PVO i u završnici rakete lete daleko i čiste nebo. Sada VS ima raketni sistem PVO koji može da dohvati cilj na udaljenosti do 100 km – to je kineski FK-3 koji je bio na paradi, ali nije novina jer je prva baterija primljena još 2022. godine. U međuvremenu Kinezi su izvezli i raketni sistem dometa do 15 km po daljini koji može da obori dronove i projektile usmerene na “veliki” sistem FK-3. Zato se namena ta dva sistema preklapa i čini funkcionalnu celinu u zaštitnom kišobranu.
