Ozlijeđeni. Uhićeni. Kontejneri. Ćaciland. Vrije Srbija na plus 40 i tome se ne vidi kraja još otkako je pala nadstrešnica u Novom Sadu. Makar Vučievi mediji pišu drugačije.
Nema pomilovanja - hapšenje blokadera zbog planiranja državnog udara i haosa u zemlji, kaže Kurir. Hapšenje blokadera: Pripremali nasilnu promenu vlasti, blokadu puteva i izazivanje nasilja, naslov je na B92 koji ide dalje: Brutalni teror blokadera kod Pančevačkog mosta: Izbacili roditelje iz kola koji putuju sa malom bebom. U tijeku je dakle natjecanje dobrog dijela srpskih medija tko će gadnije difamirati studente i ostale koji su se pridružili prosvjedima na ulicama Beograda i ostalih velikih gradova.
Kontejner-revolucija propala, pišu Vučićevi mediji i samo poneki sajt ili list uspijeva raditi svoj novinarski posao časno i nepristrano, usuđujući se kritizirati vlast i ispitujući korijene problema.
U tekstu Ćaciland via Srebrenica Istinomer.rs piše: "Probudite nas kada prođe jul. I da je moguća ta letnja hibernacija, u avgustu bi nas opet dočekao bauk od kog smo bežali u san. Ko prespava Srebrenicu, probudiće se u Oluji. Jubilarna je godina „povod“ da se drama u kojoj menjamo uloge žrtve i saučesnika u zločinu igra 30 puta mučnije."
Vučićeva tamna prošlost i sramotna uloga njegovih aparatčika tijekom prosvjeda koji potresaju Srbiju lajtmotiv je teksta Ćaciland via Srebrenica kojeg potpisuje Radovan Kupres.
"Rođeni 1995. sada imaju 30 godina. Uglavnom nisu više studenti, bar ne na osnovnim studijama. Ipak, kao tihi zvuk daleke grmljavine, kijameta koji neumitno dolazi, nemirom nas ispunjava pitanje „šta će studenti da urade“ kada zakuca 11. jul. Jasno vidimo šta će, tj. šta već rade oni koji studente zovu blokaderima. Ana Brnabić kaže da blokaderi ruše Vučića zato što on nikad neće reći da je zločin u Srebrenici bio genocid. Svi Anini i Alekovi to ponavljaju bez trunke stida.
Ana Brnabić sigurno i ne zna šta je zapravo genocid i po čemu se razlikuje od normalizovanog „strašnog zločina“. Na Happy-u i drugim mestima gde bunca, niko je neće pitati da li je OK da budemo „strašno zločinački narod“, ali nikako „genocidni narod“. Laća se gluposti kao mača, po običaju. Ali, to što je spin glup, ne znači da nije opasan.
Ne strepimo bez razloga od dana u kojem će jubilej dobiti svoju okruglu formu, a oni najnesumnjivije nevini biti izvedeni pred sud, pred porotu sačinjenu od nacionalističke, građanske, hibridne, neupućene i, sve u svemu, ogorčene i od povreda iz prošlosti koja još traje nelečene Srbije.", piše Istinomer.rs.
"Inače, u celini je 2025. jubilejska godina za hrišćansku civilizaciju. Jubilej je pojam iz Starog zaveta, u kojem je rečeno i da se jubilejska godina slavi svakih 50 godina. Počinjala je na Dan pomirenja, desetog dana sedmog meseca. Početak je označavan trubljenjem u ovnujski rog iliti jobel. U toj godini Božije milosrđe trebalo je da se ogleda i u milosti i praštanju među ljudima, u oslobađanju robova, vraćanju otuđene zemlje prvobitnim vlasnicima, otpisivanju dugova i drugim činovima socijalne pravde.
Kad se iz religijske utopije vratimo u stvarnost kakva se ukazuje u Vučićevom izvrnutom ogledalu, zaključićemo da više nije nezamislivo ni da naspram mezarja u Potočarima nikne Ćacilend. Nacionalizam je, kaže Svetlana Slapšak, najveća opasnost za svaku pobunu, jer usplahirenim diktatorima daje krila sekundu pre nego što bi pali u blato. Ko bi, ako ne Vučić, pokušao da nošen srebreni(čki)m krilima konačno pobedi obojenu revoluciju? Ko da mu zbog toga lupi packu u današnjem svetu Gaze, Isfahana, Marijupolja? Trampa i Putina?
„Za jednog Srbina, ubićemo 100 Muslimana.“ Tu rečenicu Vučić je sa skupštinske govornice izgovorio 20. jula 1995. Tog dana su neki manje privilegovani, a time i za oružje, krv i prašinu podobniji Srbi u selu Maćesi pobili oko 150 Bošnjaka zarobljenih u Srebrenici.
Začudno, ratni veterani, pa i navijači odjednom se pojavljuju u sve važnijoj ulozi u priči o prosvjedima. Ne uvijek na istoj strani.
"Većina današnjih studenata ne zna ni to da smo u to vreme još uvek pisali Muslimani, velikim početnim slovom, jer je to u SFRJ ustanovljeno kao odrednica za nacionalnu, a ne samo versku pripadnost. Ne znaju da smo tek kasnije u Srbiji usvojili termin Bošnjaci, kojim se danas deklarišu njihova braća i sestre po pobuni iz Novog Pazara.
Veliki broj studenata verovatno ne razume kako je moglo da se „desi“ da generacije njihovih roditelja, baba i deda za predsednika države izaberu čoveka koji je u real time-u bustovao masovno ubijanje. Pa je onda taj čovek državu pretvorio u mašineriju koja korupcijom ubije 16 ljudi dok čekaju voz. Ko to uopšte može da razume?"
Jednog „veterana“, Dragoslava Bokana, vlast postavlja na čelo upravnog odbora nacionalnog pozorišta, a nešto ranije drugi „veteran“ na blokadi RTS-a pravi malo čudo tranzicione pravde.
„Ranjen sam u maju 92. u Sarajevu, s nepunom 21 godinom, što je uzrast većine ove naše dece. Moja generacija je krenula ili se zadesila u ratu u Bosni. Neki smo krenuli da se suprotstavimo i borimo se s ‘balijama’, s ‘Turcima’ koji su hteli da naprave islamsku državu na tlu Evrope, a mi da spasavamo svete srpske zemlje, da zaštitimo srpski narod“, rekao je Goran Samardžić nakon što je okupljenima uputio pozdrave „pomaže Bog, braće i sestro“ i „selam alejkum“.
Označio je RTS kao „kuhinju za širenje mržnje i laži“, onda i sada. „Mi smo se primili na te laži, ali ova naša današnja generacija nije i ustala je da se to zaustavi.“ Dobio je ovacije", piše Istonomer.rs.
Istine radi, i taj tekst Istinomera ima svoji loših trenutaka poput onog u kojem se, ničim izazvan, pocrtava i navodi kao paradoks čin majki Srebrenice, kao žrtvi, koje su pozdravile onomad oslobađajuću odluku Haaga u procesu protiv hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Čermaka. Ponovimo dakle, pravomoćnu i oslobađajuću. Ti ljudi su nevini. Nikakve Gotovina veze nema s time što se Srbija sad dijeli na Ćacilend i, kako ih Vučićevi mediji nazivaju, "blokadere". Donekle shvatljiv promašaj ako znamo da i sami prosvjedi protiv Vučića, slušajući većinu govornika s bine, skreću oštro udesno, očito naglašavajući moment nacionalizma. Bez toga u Srbiji očito ne može. Potom se tekst istinomera vraća na pravi trag tražeći korijen zla u 90-ima, u srpskim porazima i genocidu kojeg je počinila srpska vojska.
"Režimski mediji nas ovih dana podsećaju kako treba da budemo ponosni na to što se Vučić ogrtao zastavom u Ujedinjenim nacijama i blamirao zemlju, sve kao braneći je od žiga kolektivne krivice. Sećamo se i kako je režim Rezoluciju UN o genocidu u Srebrenici nametnuo kao temu beogradskih lokalnih izbora 2024. kao da građani ne treba da izaberu vlast koja će se baviti pre svega komunalnim problemima.
Zbog obeležene karte „genocidnog naroda“ Srbija je više puta prokockala šanse da se konsoliduje kao demokratija i približi deklarisanim strateškim ciljevima. Studenti nisu „deca“, ali detinjasto je očekivati od njih da nekim lakim potezima zatvore kazino. Manjak hrabrosti, ali i mudrosti, sprečavao je demokratske snage da ozbiljnije pokušaju da izvedu društvo iz magli ratnih poraza i sramota – ka prepoznavanju i razumevanju nepravdi i šteta koje smo kao nacija načinili i koje su nam načinjene.
U mulju u koji smo potiskivali traume prirodno su ojačali nosioci pogubne ratne politike, pa su se i vratili na vlast i u poziciju da nas još jače truju istorijskim revizionizmom. Moć dosledno grade na dva stuba – na sistemskoj korupciji kao tehnologiji vladanja i na populističkom nacionalizmu kao ideologiji za korupcijom izjedane mase. Za deo političke klase kojem Vučić pripada i rat za vekovna ognjišta bio je pre svega biznis shema, vreme akumulacije prvih miliona."
Istinomer se ne boji Vučića prozvati kukavicom.
"Studenti su tačno prepoznali koruptivnu suštinu Vučićevog režima i, što je još važnije, našli su način da na to prepoznavanje ohrabre veći deo društva. Nije neutemeljena nada da su oni generacija koja će naći izlaz i iz začaranog kruga najpogubnijih ideoloških laži. Potrebno je strpljenje.
Kukavica besramno polaže jaja u tuđa gnezda. Ali, znali smo da je takva kukavica. Možda „povodom jubileja“ studenti ne moraju ništa. Možda je vreme da se kao društvo zapitamo ima li smisla rane kao što su Srebrenica, Vukovar, Oluja, Grdelička klisura i dr. tretirati „povodarski“. I da počnemo redovno da se bavimo uzrocima.
Ako se, ovako ideološki raznorodni, u bliskoj budućnosti izborimo za smenjivost vlasti, imaćemo priliku da nastavimo da se borimo (i međusobno) za drugačije interpretacije prošlosti.
Imamo studente koji žele da uče o nedavnoj prošlosti. Oni sigurno nisu u Ćacilendu."
