'Frizerov sin' nizozemskog pisca Gerbranda Bakkera jedna je od čudnijih knjiga koju sam pročitala u posljednje vrijeme. Ne zbog toga što je u pitanju nekakav Thomas Pynchon...
Bakkerov roman je, u poređenju s postmodernističkom književnošću Thomasa Pynchona, neznatno delo čije teme vas mogu interesovati više ili manje. Naslov se odnosi na dva muškarca: na Simona, geja samca koji se bliži pedesetoj, i njegovog oca, Cornelisa, koji je navodno poginuo u avionskoj nesreći nešto pred sinovo rođenje. Simon radi u salonu koji je nasledio od dede, pomaže majci na bazenu s autističnom decom, pije pivo s lokalnim piscem (koji nesumnjivo predstavlja samog autora), povremeno s nekim završi u krevetu. Cornelis, za koga svi u Holandiji veruju da je mrtav, pod imenom Carlos radi kao frizer na Tenerifima, gde je ostao izašavši iz aviona pre nego što je avion eksplodirao.
Ovaj je članak dio naše pretplatničke ponude.
Cjelokupni sadržaj dostupan je isključivo pretplatnicima.
S pretplatom dobivate neograničen pristup svim našim arhiviranim člancima,
ekskluzivnim intervjuima i stručnim analizama.
