Izručivanje Vajnriha sirijskoj vladi
Kod opredeljenja za ovaj izbor uzete su u obzir činjenice da su sirijski organi priznali da je Vajnrih „njihov čovek“ i da je diplomatska putna isprava na ime Joseph Leon, koju poseduje, originalna. Tim povodom, sa predstavnicima Sirijske službe bezbednosti obavljena su tri kontakta kroz postojeće kanale preko kojih se odvijaju odnosi. Izrazili su želju da u slučaju Vajnriha saradjuju sa nama i preneli molbu najvišeg rukovodstva Sirije da im ga isporučimo, verovatno procenjujući da će jugoslovenski organi udovoljiti njihovoj molbi, s obzirom na njihovu ulogu u oslobadjanju naših radnika kidnapovanih u Iraku 1982. godine, i nekih drugih bezbednosno relevantnih okolnosti uzajamne saradnje.
Izvodjenje Vajnriha na sud
Za ovu operaciju postojalo je dovoljno pravnih inkriminacija: ilegalno unošenje, tranzit i držanje u Jugoslaviji veće količine oružja, eksplozivnih naprava i druge terorističke opreme, planiranje i organizovanje terorističkih akcija protiv trećih zemalja sa teritorije SFRJ, održavanje konspirativnih kontakata u Jugoslaviji sa pripadnicima stranih službi bezbednosti, vrbovanje jugoslovenskog državljanina za saradnju sa stranom organizacijom i dr.
Ovo rešenje sadržavalo je i više negativnih aspekata: bez obzira što bi sudjenje bilo tajno, moralo bi se obelodaniti ime optuženog, što bi bilo dovoljno da vidno privuče pažnju svetske javnosti, stranih obaveštajnih. službi i imalo propagandni odjek za koji se ne bi moglo oceniti da bi bio povoljan po SFRJ. Tokom sudjenja moralo bi da se apostrofira Sirija, koja Vajnriha priznaje za svog diplomatskog predstavnika, kao i druge države, što bi imalo implikacije na odnose sa ovim zemljama. Najverovatnije bismo bili suočeni sa odgovarajućim reakcijama Karlosove organizacije, s obzirom na praksu vršenja pritisaka na sudske i političke organe države koje su u „sukobu“ s njima.
Ekstradicija Vajnriha u SR Nemačku
Ukoliko bi se u bilo kojoj varijanti saznalo da se Vajnrih nalazi u Jugoslaviji, sa velikom izvesnošću trebalo je računati da će SR Nemačka uputiti zahtev za njegovu ekstradiciju, pošto ga od 1974. godine traži poternicom preko svog nacionalnog biroa Interpola. Sličan zahtev mogla bi da uputi i Francuska. Konstatovano je da, povezano sa odlukom za Vajnriha, treba rešavati slučaj Nede Radonić-Janković. Njeno sudjenje po optužbi da je počinila krivično delo špijunaže, dolazilo je u obzir jedino u izboru alternative, da se i Vajnrih izvede na sud.
SDB je procenila da je prva varijanta najprihvatljivija i predložila da se akcija“'Karlo 2“ realizuje predajom Vajnriha Sirijcima, kojom prilikom bi se obavili i odvojeni razgovori na političkom i bezbednosnom nivou. Operativna akcija „Karlo 2“ de facto je okončana 18. listopada 1983. kada je Savezni savjet za zaštitu ustavnog poretka SFRJ zauzeo stajalište da se Johannes Weinrich izruči sirijskim sigurnosnim službama. Formalno zatvaranje akcije izvršeno je studenome.
Izvjesni Abdul Hakam, član Carlosove terorističke grupe, sa sirijskim diplomatskim pasošem na ime Nadima Saigha doputovao je u Beograd nakon neuspješnih pokušaja da locira Weinricha. Tri dana intenzivno je tražio Nijemca. Onda je otputovao i opet se vratio 17. listopada, dan prije okončanja akcije „Karlo 2“. Služba je, kako stoji u dokumentima, obavila razgovor s Hakamom kojemu je predana unaprijed pripremljena Weinrichova poruka. Hakama su upoznali s činjenicom da Nijemac uskoro napušta Jugoslaviju i leti izravno za Damask, a on je ozbiljno upozoren da odmah treba napustiti teritorij SFRJ. Nije se bunio. Pokazao je avionsku kartu za Tripoli. Let je bio istu večer. Hakam je u Beogradu otkrio da je Carlos bio jako nervozan zbog nestanaka njegova bliskog suradnika. Bio je spreman terorističkim akcijama na diplomatska predstavništva natjerati režim u Beogradu da oslobodi Weinricha. Izravno je spomenuo napad na veleposlanstvo SFRJ u Bejrutu.
Avionom JAT-a za Damask sa 100 kila prtljage
Konačno, 20. listopada 1983. navečer Weinricha su jugoslavenski agenti pripremili za odlazak u Siriju. Rečeno mu je da će biti hitno protjeran i da je postupak službe sigurnosti prema njemu posljedica nezakonitih aktivnosti njegove organizacije koja je ugrozila integritet i sigurnost SFRJ. Potpisao je izjavu i jamstvo da se Carlosova organizacija neće koristiti teritorijem SFRJ za svoje aktivnosti te da se rukovodstvo i članovi neće pojavljivati u zemlji. Priopćeno mu je još nekoliko stvari:
Naglašeno je da u buduće ne dolaze u obzir bilo kakvi odnosi izmedju Karlosove organizacije i SDB. Ostavljena je mogućnost da se, isključivo na ličnoj osnovi, ostavi kanal za eventualnu komunikaciju, ukoliko bi došlo do saznanja koja imaju krupniji značaj za bezbednost SFRJ. Takav dvosmerni kanal je preciziran. Vajnrihu je omogućen telefonski kontakt sa Abul Hakamom koji se, kako je navedeno, tog dana nalazio u Beogradu, kao i sa Karlosom u Tripoliju i članom rukovodstva Tarekokm u Damasku, kada ih je obavestio da te večeri stiže avionom u Damask. Pre odlaska Vajnrihu je vraćena zaplenjena dokumentacija uz napomenu da pribavljena saznanja neće biti zloupotrebljena sa naše strane. Saopšteno mu je da dokumentaciju koju je stvarao u toku boravka u izolaciji ne može da iznese iz Jugoslavije, već da je mora uništiti (prethodno je tajno fotokopirana). Takodje mu je prenet stav da mu se zaplenjeno oružje, municija i druga teroristička oprema trajno oduzima. Vajnrihu je vraćena i celokupna pokretna imovina koju je imao u Beogradu, uključujući putne isprave i novac: ukupno 98 kg prtljage.
Kao što je u SFRJ ušao pod lažnim identitetom, tako je i otputovao. Onda je bio Sirijac Joseph Leon, a sad državljanin SFRJ Fadil Mujagić. Putovao je u zrakoplovu JAT-a na liniji Beograd – Damask – Kuvajt. Sirijska strana odbila je ponudu da ga na letu iz Beograda do Damaska prati netko iz njihovog beogradskog veleposlanstva. Objasnili su da to nije potrebno jer će osigurati prihvat u Damasku. U Beogradu i SDB-u zaključili su da su time ispunili sve obveze prema Weinrichu. Stvar je bila gotova. Ili se tako samo činilo?
Za SDB je predstavljalo veliko iznenadjenje kada je, 22. oktobra, (dva dana nakon protjerivanja, op. a.) predstavnik Službe bezbednosti u Ambasadi Sirije preneo da Vajnriha njihovi organi nisu prihvatili u dogovoreno vreme u Damasku. Ovaj podatak ponovio je 24. oktobra, u 19,00 časova, u telefonskom razgovoru i rukovodilac Sektora za operacije u inostranstvu Generalne obavještajne službe Sirije – pukovnik Adnan Hamdani. U vezi sa ovim, nakon pola sata, ponovljen je telefonski razgovor, na našu inicijativu, sa Damaskom, kada je razgovarano sa Hamdinijevim zamenikom. Tom prilikom je ponovio da Vajnriha sirijski organi bezbednosti nisu prihvatili na aerodromu. Tada je sa naše strane naglašeno da smo 100% postupili po dogovoru i da je Vajnrih stigao u Damask u 23.00 časa po sirijskom vremenu.
Neizvjesnost je li Weinrich stigao u Damask i gdje je završio trajala je još nekoliko sati. Konačno su iz Beograda uspjeli doći do šefa Generalne obavještajne službe Sirije. Pukovnik Hamdani rekao je da je upravo dobio informaciju da je „paket“ prihvaćen po dogovoru, neposredno po izlasku iz aviona, ali da o tome nije, navodno, obavešten zbog okolnosti da je prihvat organizovala služba Mohameda al Hulia, šefa obavještajne službe ratnog vazduhoplovstva.
Jugoslavenska strana bila je u čudu. Nisu mogli objasniti takvo ponašanje sirijske strane. Poslije su dobili ispriku i objašnjenje da je u podjeli posla suradnja s Carlosom i ekipom pod isključivim ingerencijama šefa obavještajne službe sirijskog ratnog zrakoplovstva general-pukovnika Mohameda al-Hulija. On im je izdao diplomatske putovnice, dogovarao sve aktivnosti. Ovi iz druge obavještajne agencije navodno nisu znali što im rade zrakoplovci, ali su svi sada svjesni da su aktivnosti Carlosa ozbiljno ugrozile sigurnost SFRJ. A moglo je biti i težih posljedica za njezin međunarodni položaj i ugled. Svečano su obećali da će sirijske službe prekinuti sve veze s Carlosom i njegovom sljedbom. Koliko je arapsko obećanje bilo kvalitetno, vidjelo se uskoro...
Kraj trećeg dijela
PRETHODNI NASTAVCI:
