Biste li uložili novac u ozakonjenu, gadnu prevaru?

Predstavila se, rekla za koju firmu radi, pitala jesam li Tomislav Birtić - jesam - i slažem li se da mi nešto pošalju na mail. “A što biste mi poslali?”, pitao sam. “Mi smo servis koji za razne klijente šalje mailove”, rekla je. “Ali zašto mi vi šaljete mail u tuđe ime? I kakav je to uopće mail?”, inzistirao sam. “Nama samo treba vaše odobrenje da vam to pošaljemo”, u glasu sam joj osjetio malo nelagode. “Nema teorije da vam odobrim slanje maila dok mi ne kažete što je u njemu, a vi to očito znate”, rekao sam već razmišljajući o advokatima iz imenika, ali i seriji tekstova - ovo je moguće prvi u nizu. “Antikvarijat”, rekla je koji, “želi vam poslati mail”, pribrala se. “Nikad čuo za njih. A što bi mi to oni poslali, da ne mogu sami, nego su vas angažirali?”, bio sam prilično nervozan. “Račun”, rekla je. “Molim!? Račun!? Kakav račun?” “Znači, ništa niste naručili od njih, ne radite s njima?”, bilo je njeno zadnje pitanje. “Ne! Nikad nisam čuo za tu firmu, nikad s njima nisam razgovarao, a kamoli nešto naručio ili kupio od njih.”