Kad sam upisala fakultet, najviše sam se veselila tome što ću moći živjeti po svojim pravilima. Recimo, gledati što hoću na TV-u, gasiti komp kad ja hoću, a ne kad mama kaže jer je ujutro škola i ostati vani iza ponoći bilo koji dan u tjednu.
A sad, kad pogledam desetak godina unatrag, sve je naopako. Mrzim kad ne mogu ići spavati prije ponoći jer, recimo, čekam da veš mašina opere odjeću po jeftinoj tarifi struje (jer sam jako odgovorna). Prezirem se buditi umorna, iako sam nekad mogla bez problema funkcionirati na tri sata sna.
Danas se znam uhvatiti kako govorim frendovima da radim vikend pa ne mogu van, samo kako bih mogla ostati doma, obući svoju omiljenu jednodijelnu pidžamu, ispružiti noge i gledati neku dosadu na TV-u.
O kojim je navikama, koje bi nekad prezirala riječ, donosi Telegram i možete ih pročitati OVDJE.
