Godina je 1981. Josip Broz Tito, doživotni predsjednik bivše SFRJ, mrtav je nešto više od 10 mjeseci. Državni vrh, okupljen u Savezni savjet za zaštitu ustavnog poretka, vrhovno tijelo koje se bavi najtajnijm pitanjima državne sigurnosti, diskretno se okupilo u Zagrebu. Na čelu im je Drug Svileni, Hrvat Vladimir Bakarić. Tema tajnog sastanka je Titova odbačena supruga Jovanka Budisavljević.
Udovica Broz, koja je posljednje godine Titova života, provela u politčkoj i fizičkoj izolaciji od supruga i javnosti, prijeti objavljivanjem memoara te, nakon godina šutnje, brutalnim javnim napadom na one koje drži krivcima za svoje progonstvo. Panika je zbog udovice golema. Upravo započinje jedan od najdramatičnijih političkih obračuna u posljednjem desetljeću SFRJ. Portal Express.hr sljedećih dana, u nastavcima, objavljuje cjeloviti, godinama skrivani, golemi dokument iz arhiva Predsjedništva SFRJ.
Komisija istražuje Jovanku Broz
U dogovoru sa Predsednikom SKJ drugom Titom, 9. marta 1974. godine, održana je još jedna proširena sednica Izvršnog biroa Predsedništva SKJ. To je u suštini bio razgovor sa drugom Titom, odnosno upoznavanje Predsednika SKJ sa odlukama i stavovima donetim na sednici Izvršnog biroa Predsedništva SKJ od 7. marta 1974. godine.
Sednicom je predsedavao Predsednik SKJ Josip Broz Tito. Sednici su prisustvovali: Edvard Kardelj, Vladimir Bakarić, Stane Dolanc, Rato Dugonjić, Mitja Ribičić, Jure Bilić, Stevan Doronjski, Todo Kurtović, Fadilj Hodža, Budislav Šoškić, Krsta Avramović i Nikola Ljubičić.
Sekretar Izvršnog biroa Predsedništva SKJ Stane Dolanc je na početku sednice rekao da je Izvršni biro zamolio druga Tita za razgovor kako bi se upoznao o rezultatima do kojih je došla Komisija SKJ koja je obrazovana po njegovoj odluci i da bi predložili mere koje bi, po oceni Izvršnog biroa, trebalo doneti. Stane Dolanc je dalje upoznao druga Tita sa osnovnim stavovima Komisije SKJ i predložio da predsednik Komisije Rato Dugonjić upozna druga Tita sa nalazima i zapažanjima Komisije.
Redosled izlaganja na sednici dat je prema redu učešća u diskusiji. Rato Dugonjić je ponovio i obrazložio razloge zbog kojih je Predsednik SKJ obrazovao Komisiju SKJ, šta je Komisija utvrdila i koje je ocene i zaključke predložila Izvršnom birou Predsedništva SKJ. On je uglavnom ukazao na ista pitanja koja je izneo na proširenoj sednici Izvršnog biroa Predsedništva SKJ od 7. marta 1974. godine.
Ponavljajući i potencirajući određena pitanja, Dugonjić je ukazao da je bilo predviđeno da iz Komisije sa Jovankom Broz razgovara još i Jure Bilić i Stevan Doronjski, ali da je to ona odbila i rekla da želi da razgovara samo sa predsednikom Komisije. Naglasio je da je Jovanka Broz, u razgovoru sa njim, iznela čitav niz vrlo ozbiljnih optužbi (da je prisluškuju, prate i proveravaju osoblje u Rezidenciji), a u centru tih optužbi je Ivan Mišković. Međutim, aluzije su upućene i na vrh Armije, a davala je dosta ocena o nekim ljudima, generalima, "i to jako loših, vrlo ružnih ocena" i slično.
Dugonjić je ukazao da je Jovanka Broz svoje optužbe i malo "šire" usmeravala. Za generala Miškovića je govorila da je hrvatski nacionalista, da je potpomagao Tripalov pokret i da sada u Hrvatskoj postoji dosta jaka struja koja pokušava da otupi oštricu borbe protiv hrvatskog nacionalizma. Tom prilikom je davala razna mišljenja i o Milanu Miškoviću, Jakovu Blaževiću i Milki Planinc, a dosta je govorila i o tome da su Srbi u Hrvatskoj zapostavljeni – "nekako je odvajala te kadrove, hrvatske i srpske".
Dugonjić je rekao da Komisija nije htela da razgovara sa bilo kim iz rezidencije pre nego što se Predsednik Republike ne vrati sa puta. Međutim, Jovanka Broz je, pre nego što je Komisija i počela raditi, zvala pojedine ljude, među kojima i Dolanca i Ljubičića i u razgovoru sa njima iznosila nepoverenje u rad Komisije.
Obraćajući se drugu Titu, Dugonjić je rekao: "Kod drugarice Jovanke postoji strahovito nepoverenje prema službi bezbednosti i prema vrhu Armije. Ako se to nepoverenje ne ukloni ili ako se ne nađu druga rešenja, budite uvereni, druže Tito, ja Vam ovo govorim iz punog ubeđenja, biće loše. To je nepoverenje koje ja ne mogu da razumem." Na to je drug Tito rekao: "To ja najbolje znam... Kakvi! Dok god je Mišković živ".
Dugonjić je naglasio da su svi ljudi sa kojima je Komisija razgovarala nezadovoljni organizacijom rada. Na to je drug Tito rekao: "Skupa sa mnom". Dugonjić je, zatim, naglasio da je Komisija nastojala da dođe do konkretnijih zaključaka i da se neka pitanja u vezi sa organizacijom reše i dodao: "Međutim, druže Tito, ja ne znam o čemu se radi. Ne znam, iskreno da Vam kažem, jer je pitanje na ovaj način, ubeđivanjem i razgovorima, nemoguće rešiti."
Na to je drug Tito rekao: "Lako je vama koji niste u kući...", a Dugonjić je nastavio: "Ne, nije lako, i nama je teško druže Tito!". Na to je drugo Tito dalje rekao: "Lakše nego meni...".
Govoreći o organizaciji zdravstvene službe u Rezidenciji, Dugonjić je, obraćajući se drugu Titu, rekao: "Znate, druže Tito, Vi nemate ni ono što mi imamo. Ovi ljudi oko Vas su vrlo pošteni i oni Vas stvarno i cene i vole. Oni predlažu organizaciju koja je normalna. Zato mi smatramo da niko od nas ne bi mogao ni sebi, ni našem narodu da položi račun ako bi se zbog neke nemarnosti nešto desilo".
Govoreći dalje o nedostatku pojedinih službi u rezidenciji, Dugonjić je rekao da su, u vezi razgovora oko popune službi kuvaricama, sobaricama i slično, pojedinci govorili: "Dajte drugovi, moramo nešto rešiti, nećemo da dozvolimo da druga Tita dovodimo u situaciju da sam sebi pravi krevet". Obraćajući se direktno drugu Titu, Dugonjić je rekao:
"Izvinite, druže Tito, ali to nije samo pitanje Vas, to je pitanje čitavog našeg društva da svom Predsedniku mora da stvori uslove... ja imam utisak da drugarica Jovanka nije zadovoljna time što joj mi svi iskazujemo visoko poštovanje kao Vašoj supruzi, nego da ona ima neke druge želje, sa svojim položajem, sa svojom pozicijom. Koje su to želje ja ne znam... Imam utisak da ona želi da zameni i nadomesti čitavu organizaciju oko Vas".
Govoreći o težini razgovora sa Jovankom Broz, Dugonjić je zatim nastavio: "Druže Tito, da Vam kažem, iz ovih diskusija sa drugaricom Jovankom ja sam se vraćao kao iz nekog košmarskog sna. Po četiri, po pet sati diskutujemo o nečemu gde se ne slažemo u odnosu prema Vama, ali gdje je nemoguće doći do zaključka da se nešto realizuje".
Naglasio je da je neophodno da se sa Jovankom Broz razgovara, da se stvori takva organizacija službi koja bi odgovarala potrebama Predsednika Republike, da organizaciju tih službi može menjati samo Predsednik republike i da one samo njemu odgovaraju.
Komisija je došla do saznanja da su, nastavio je Rato Dugonjić, izvana vršeni pokušaji prodora u Rezidenciju, a time i pokušaji da se utiče čak i na Predsednika Republike, kao i pokušaj da se to ostvari preko Jovanke Broz. Takođe je rekao da je Komisiji upućeno više primedbi u smislu da je Stevo Krajačić često gost Jovanke Broz i da on ima poseban tretman pri ulasku u rezidencije.
Josip Broz Tito je više puta uzimao učešće u diskusiji i, između ostalog, rekao da ima puno poverenje u ljude koji sa njim rade, da su u pitanju poverljivi i radni ljudi u odnosu njega i da neki s njim rade već 15-20 godina, mada je imao i neke primedbe u odnosu na pojedince (Šeparević, Valter, Mates i Mićunović). Tito je za lekare rekao da su vrlo pažljivi prema njemu, da su dobri i stručni u svom poslu.
Što se tiče organizacije službi u Rezidenciji, Tito je izneo da tu ima propusta i da je organizacija u celini slaba. Za Službu bezbednosti je rekao da je bila okrenuta "više unutra" prema Rezidenciji, a manje prema vani... "Špijunirali su i mene i sve što je oko mene najbliže... Verovalo se pojedinim službama koje tamo rade..., što je bilo praćeno raznim intrigama... špijunirali su i drugaricu..., nju su pratili... ispitivali su šofera kuda je vozio... i to je nju strašno uzbudilo... To su jako teške stvari, koje psihološki deluju na čoveka, i toga se kod nje nakupilo mnogo, pa ona sada ne može da čuje o bezbednosti i kontraobaveštajnoj službi itd. Ona smatra da je sve sad upereno protiv nje, a ponekad kaže da je to upereno i protiv mene. A to je tačno".
U vezi sa Jovankom Broz, drugo Tito je rekao: "Što se tiče drugarice, to je sada problem. Ja ću to nekako sa užim krugom drugova pokušati da rešim. Ali, ovako se više ne može ići".
Pošto je ukazao na zasluge i na neke greške generala Miškovića, drug Tito je naglasio: "Pod ovakvim uslovima ja raditi ne mogu. Naime, ja ću raditi dok god mogu, ali će me to brzo skrhati, jer to me najviše... Ja sam bio na putu... u Nepalu... i čitav put me nije toliko iznurio. A kad sam došao kući – gotovo je, i tu je sad opet Mišković! I, bogamu, već mi zuji u ušima – Mišković, pa Mišković... Jeste, bogami! Pa znaš, to je svaki dan. Dobro, ti dođeš jedanput za četrnaest dana i razgovaraš sa njom pet sati, to nekako prođe, a ja svaki dan... Miškovića treba dati u penziju, meni ga je žao, ali tako mora da bude".
Na te Titove reči, Rato Dugonjić je rekao: "Samo, drugarica Jovanka se neće zadovoljiti time", a drug Tito je dodao: "E, pa ja mu ne mogu glavu seći i neću! Nikome nisam glavu sekao, pa neću ni njemu".
U vezi sa dokumentima za koje Jovanka Broz tvrdi da ih poseduje, Rato Dugonjić se obratio Titu: "Ako možete da je ubedite, druže Tito, da da ove dokaze". Drug Tito je rekao: "Ja da je ubedim? Najmanje je ja mogu ubediti...".
Rato Dugonjić je dodao: "Pa onda Izvršni biro", na šta je drug Tito rekao: "Hajde, pomognite, neko ko bi... možda još neko drugi osim tebe...".
Stane Dolanc je upoznao Predsednika SKJ sa predlozima i zaključcima Izvršnog biroa Predsedništva SKJ koji su usvojeni na sednici od pre dva dana (7. marta 1974. godine). Izvršni biro je ocenio da je rad Komisije bio dobar i prihvatio je ocene Komisije, s tim što ima niz stvari na kojima treba dalje raditi.
Dolanc je, zatim rekao da je želja svih drugova da se službe u rezidencijama organizuju tako da se stvore što povoljniji uslovi za rad Predsednika Republike, da se stvori poverenje, pre svega od strane Jovanke Broz, prema svim službama u rezidenciji i "prema svima nama".
Obraćajući se drugu Titu, Dolanc je dalje rekao: "To je pitanje vaše ishrane i Vaše lične udobnosti. To je prosto nemoguće da Vi nemate kuvara, da kuva čas neki pukovnik, čas neki lekar itd. Evo, ima izjava ljudi iz Gardijske brigade da Vi sami nameštate krevet, da nemate kuvara... ako bi to sutra ili kasnije neko saznao, ljudi bi rekli da mi činimo zločin prema Vama. I ne samo prema Vama, nego i prema ovoj Partiji i državi, prema istoriji i budućnosti, kada nismo u stanju da Vam obezbedimo najosnovnije stvari koje svaki od nas ima, a Vi nemate. Mi svi znamo da je sve to posledica tog nepoverenja i ništa drugo".
"Mi bismo, druže Tito, želeli da sve te službe", nastavio je Dolanc, "rade samo po Vašem naređenju i po naređenju drugova za koje Vi kažete da o tome brinu. Mi stvarno mislimo da je nemoguće da se drugarica Jovanka meša u te stvari, da se meša u politiku, da se pozivaju razni ljudi i da se uvode u Vašu kuću, koji ne bi smeli tamo ulaziti... To nije dobro. Moram Vam reći da je mene duboko uvredilo, jutros, prvo što sam čuo je da general Rapo pita da li smo obavestili drugaricu Jovanku o ovom sastanku".
Drugo Tito je na to rekao: "Ma nije moguće", a Dolanc nastavio: "Da! Jer, mi smo ipak Izvršni biro... i sa Vama smo se dogovorili da dođemo ovamo i mislim da ne moramo stvarno ništa da obaveštavamo drugaricu Jovanku o tome hoćemo li mi doći kod Predsednika SKJ..."
