Pred hrvatsku publiku izašao je novi roman Svetislava Basare, što smo iskoristili kao povod za razgovor s piscem čija djela izazivaju divljenje, zavist, užas, šok, nevjericu i druge snažne osjećaje, ovisno o tome s koje ih pozicije tko doživljava... Takav koji bi Basaru doživio ravnodušno još se nije rodio.
Express: U Hrvatskoj vam je ovih dana izašao roman "Rekapitulacija", završni dio trilogije kojem su prethodili "Andrićeva lestvica užasa" i "Kontranedorfin"... Možete li hrvatskim čitateljima reći nešto više o "Rekapitulaciji"?
Već sam naslov - "Rekapitulacija" - govori o čemu se u romanu radi. To je, dakle, svođenje računa bez krčmara koji su pravljeni u Srbiji od 1985. do današnjeg dana. Bilo bi, međutim, krajnje pogrešno videti u romanu "reviziju istorije", "sliku stvarnosti" ili sociološku studiju, u stvari bilo šta što bi imalo veze sa empirijskim zbivanjima i stvarnim ličnostima koje se u romanu pominju. Iako je svaka sličnost sa stvarnim licima i događajima namerna, to je krajnje subjektivan spis, zapravo neka vrsta dokumentarne fantastike i groteskne antropologije. Sve to, naravno, uz obilje galgen humora, za mene najbolje vrste humora.
Express: Roman ste najavili u studenom 2021., čini li mi se ili ste ga pisali nešto dulje no obično?
Roman je po srbijanskom običaju pompeznog trčanja pred rudu najavljen u trenutku kad sam bio napisao nekih 30-ak stranica. Ne beležim radne dane i sate, ali rekao bih da sam ga pisao nešto kraće nego (malo kraći) "Kontraendorfin". Pišem onoliko dugo koliko treba, a u štampu rukopis predajem u trenutku kada doterivanje rukopisa zapreti da pokvari stvar. U jednom trenutku se dođe do granica jezika i talenta i onda nema druge nego objaviti knjigu, u nadi da će sledeća biti stilski doteranija.
Express: Pišete li teško i polako ili se "struja svijesti" munjevito prosipa po papiru? Iscuri li duhovita, prepoznatljivo vaša rečenica, sama od sebe ili se polako dorađuje?
Pišem i teško i polako, ne verujem u munjevito prosipanje toka svesti po papiru, štaviše, vrlo sam skeptičan prema svesti, to je nešto haotično, u to se mora unositi red, a tok svesti se, kako će se eventualni čitaoci "Rekapitulacije" uveriti, snažno opire unošenju reda. Koji se, paradoksalno, najlakše uvodi povećavanjem nereda unošenjem groteski, paralogija, paradoksa i - najefikasnije - humora. E sad, duhovite rečenice najlakše iscure - ne može se biti duhovit s predumišljajem - ali onda treba savladati otpor ostatka rečenica.
Express: Vaša se proza - ili vaše proze - oslanja na stvarnost, na nedovršene povijesti, koje teku ali predstavlja 'unutrašnju istoriju, utiske što ih je spoljašnost ostavila na mene" kako ste jednom rekli.
Mogu misliti i pisati samo o utiscima koje spoljašnja stvarnost ostavlja na mene. To jeste unutrašnja istorija, druge praktično i nema, osim ako pod istoriju ne podvedemo školske udžbenike i Politikine feljtone. Ali ta jedina stvarna istorija unutrašnjeg iskustva ima vrlo slabu prođu u kolektivističkom društvu kakvo je Srbiji. Tu se sve što se događa, događa svima "nama", tu su sva deca "naša", svaka pobeda Novaka Đokovića je pobeda sviju nas, svako od nas Srba je "mi". Neko bi pomislio - baš kompaktno i solidarno društvo. Ali uopšte nije tako. Srpsko društvo je atomizovano do bezobličnosti, to je obećana zemlja sebičnosti i grabežljivosti. Poslovi koji su morali biti završeni polovinom 19. veka, nisu završeni ni do danas. Nije da se nije pokušavalo - bilo je nekoliko pokušaja - da se rudimentarna država Srbija dovrši, a da Srbi postanu nacija, ali je svaki pokušaj sasecan u korenu; poslednji put 12. 3. 2003. na dan Đinđićevog streljanja. Naprosto, isuviše sivih zoba izvlači profit iz sveopšte razvaljenosti i isuviše parazita pravi jadne blistave karijere zahvaljujući niskosti kriterijuma.
Express: "Kontraendorfin" ste opisali kao brutalnu knjigu za koju treba imati stomak, "Andrićeva lestvica" je slična a "Rekapitulacija" bi, vidimo to iz najava, trebala biti najšokantnija... "Kad sam odlučio da ovaj roman objavim u "Službenom glasniku", Jeleni sam rekao da će on biti tri puta žešći i provokativniji nego "Kontraendorfin", koji je izazvao toliko buke i polemike u javnosti. Tada sam je pitao da li je spremna na to, na šta je ona odgovorila potvrdno" rekli ste u jednom intervjuu.
Kao što je najava romana bila preuranjena i pompezna, tako sam i ja dao pompeznu izjavu da će 'Rekapitulacija' biti tri puta žešća i provokativnija. Dovoljno će biti ako se pokaže da je za jednu trećinu provokativnija o Kontraendorfina. Ono što je provokativno i u 'Kontraendorfinu' i u 'Rekapitulaciji' nije provokativan stil, nego podsećanje na neke činjenice koje se tradicionalno metu pod tepih. Svejedno. 'Rekapitulacija' će proći zvanično nezapaženo. Prećutano. Tako bi prošao i "Kontraendorfin" da nije dobio NIN-ovu nagradu.
Express: Kad smo već kod javnosti, vidimo da se Srbiji opet, kako bi rekao Milovan Vitezović, "događa narod"?
Evo primera za malopređašnju tvrdnju da isuviše ljudi izvlači profit iz sveopšteg meteža. Vitezović je ispalio parolu "dogodio se narod", nedugo potom njemu se dogodio veliki stan na prestižnom mestu. Vitezović se i posle prenosio s kolena na koleno raznih režima. Ovoga puta se narod samodogodio s dobrim razlogom. Nezamislivo višestruko ubistvo trinaestgodišnje školske dece koje je počinio njihov školski drug i nedugo potom nasumični masakr u Mladenovcu bilo su okidač za masovna okupljanja građana. Opozicija je u tim masovnim okupljanima videla šansu i u tome nema ništa zazorno; opozicija treba da koristi sva dozvoljena sredstva pritisak. Ono što tu nije dobro je što opozicija - kao i toliko puta pre toga - nije u stanju da masovnim protestima da suvislu političku formu. Traže, doduše, ostavke. To je politika jogurt revolucija.
Ono što je još manje dobro je to što dobra trećina opozicije toksičnija od Vučića i SNS-a, samo što još nisu dobili šansu da se pokažu. Sa druge strane, deo opozicije koji bi se mogao uzdići iznad radara evropskih standarda, nema ni ideja, ni hrabrosti ni volje za prenaporan posao strukturnih promena koje bi jedine bile u stanju da donekle poprave stvar. Slobodan Jovanović je bio u pravu kad je sa velikim zakašnjenjem napisao da u Srbiji nikada nije razvijen ni jedan kulturni model osim nacionalističkog.
Express: U usmenoj srpskoj književnosti, kao car melodrama suvereno već dulje vrijeme vlada Aleksandar Vučić. Što mislite o njegovim, gotovo svakodnevnim, ili bar svakotjednim, dramoletima?
Gotovo nikad ne gledam te dramolete. Vrlo retko gledam TV uopšte. Obaveštavam se sa internetskih portala, takođe vrlo dozirano. Odnedavno ne kupujem ni Danas. Pitanje je dana kada ću prestati da kupujem Vreme, razlog je to što i te nekada odlične novine prenose i komentarišu Vučićeve dramolete. Shvatljivo mi je da Vučićevo biračko telo pomno gleda njegova obraćanja, nije mi shvatljivo zašto ih netremice gledaju ljudi koji očima ne mogu da ga vide.
Express: Zašto on stalno ima "breaking news", izvanredne vijesti, dramatična obraćanja? On Srbe stalno drži u stanju hiperventilacije?
To je tehnologija njegovog vladanja. Sa njegove tačke gledišta, vrlo uspešna. Ipak, bilo bi pogrešno misliti da većina Srba hiperventilira zbog tih dramatičnih igrokaza. Ne. To je konvencija. Ritual. Prolongiranje status quo. Problem Srbije nije hiper nego hipoventilacija.
Express: Nasilje - meni se čini da je on lagani sukrivac, ali svakako nije jedini krivac za kulturu nasilja koja je u Srbiji razbijenija no igdje na ovim prostorima. Ne možemo se ne sjetiti napisa u Dugi i sličnim tiskovinama koje su još osamdesetih od Ljube Zemunca, Stevana Markovića i sličnih radile kult, pa onda krvavih devedesetih, tv emisija koje su forsirale 'pink civilizaciju' itd. S druge strane, danas mi se čini neobično da Vučić, kao npr i Biden, naoružavaju nacije do zuba, ali od građana očekuju da se ponašaju kao Gandi?
Sve to što pominjete je svaljeno na Vučićev račun. Deo odgovornosti nesporno pada na njega, ali pogrešno je misliti da je on glavni uzrok bujanja nasilja. Ja veći paket odgovornosti svaljujem na Koštunicu, koji je zaustavio procese institucionalizacije Srbije i vratio stvar na fabrička podešavanja.
Express: Iz Hrvatske izgleda da ćete se ćerati još - niti opozicija ima snage srušiti Vučića, možda ni Brnabićku, niti je Vučić jak kao do jučer?
Da, neće to ići onako brzo koliko deo javnosti priželjkuje.
Express: Čitam ovih dana trezven, racionalan Tijanićev tekst o Kosovu, iz 2003. Rekao je, da skratim, da se na Kosovo do tad vratilo možda 1000 ljudi, da za tu zemlju nitko od Srba ne želi umrijeti a još manje želi živjeti tamo - uostalom, i Albanci masovno bježe. Hoće li taj čvor itko presjeći? Srbija je talac Kosova...
Čisto sumnjam da će kosovski problem ikada biti rešen.
Express: Kada dolazite u Hrvatsku i gdje ćete imati promocije "Rekapitulacije"?
Mislim da će to biti krajem ovog ili početkom sledećeg meseca.
