Nakon tučnjave u Šarengradskoj na mjesec dana sam završio u Vukomercu. Komandir zatvora odredio me za sobnog starješinu, a bilo nas je 50 u prostoriji.
Dužnost mi je bila da sve bude čisto i složeno. Sutradan sam se probudio i rekao: Ajde, dečki idemo po abecedi s čišćenjem.
Andro Andrašić mi je rekao bio sam jučer, drugi tvrdi bio sam prekjučer itd. Vidim ja misle mlad je, tko ga j...
Kažem ja ponovno danas je redar Andrašić. Nakon što mi je drsko odgovorio, zavario sam mu šamarčinu i poslije toga sve je funkcioniralo.
U tih mjesec dana naučio sam svašta, pa i džepariti. Tijekom osamdesetih radio sam u Lapidariju jedno vrijeme.
Tamo je bilo za uši, vritnjak... Onda sam radio u Skretnici, noćnom klubu u Sv. Nedjelji, koji je radio do 10 ujutro.
Tamo je bilo dosta tučnjave i problema, no bila je dobra lova. U Gajevoj 5 u podrumu, u bivšem Zlatnom medvjedu, bila je Scena. To je bio zatvoreni tip kluba u koji su mogli dolaziti isključivi članovi.
Odnosno, djevojke su mogle dolaziti u neograničenim količinama, ali muškarci su morali biti članovi kluba, točnije inzistiralo se da budu s estrade.
Ustvari, mogao je ući svako tko je bio naš prijatelj. Čarli Braun nije bio član, no bio je susjed koji je dolazio svaku večer. Boško Petrović također.
Scena je radila od 21 do 5, a svaki dan je bilo tisuću ljudi. Često poslije jedan više nismo puštali jer je bilo krcato. Svi problemi su rješavani na ulazu.
Plaća je bila više nego dobra. Poslije smo radili gdje god je bilo posla. Radili smo, i u Hanibalu na Kozjaku. Vlasnik nam je rekao da ima problema s lokalcima...
Dolazili bi s pajcekom i stavili ga na šank. Dogovorili smo da držimo red za dobru lovu. Dobro smo ih natamburali, kada su došli u osvetu.
Nas je došlo 20-ak, a 30 ljudi čekalo je vani. Jedan pijanac nešto je vikao. Pogodio sam ga podlakticom u glavu i odmah je pao. Tu su se ostali razišli.
Nakon nekog vremena vratila se naša izvidnica i rekla:
-Stižu. Ima ih 30, no ima jedan problem.
- Koji?
- Svi imaju sačmarice.
Gazdi sam rekao da je bolje da zatvori lokal nego da neko pogine. I dan-danas me boli srce zbog toga. Mi smo praktički pobjegli. Izgubili smo.
Čovjek je morao zatvoriti jer ni milicija nije mogla ništa napraviti. To je nevjerojatno. Izudaraš ga, a oni i dalje idu. Strašno. To mi je jedina mrlja.
Dok sam, početkom osamdesetih radio u disku “One Way” na Bundeku najviše problema sam imao s Trnjanima.
Njima je bila zabava napiti se, razbiti nekoliko automobila i pretuči skupinu dečki koji idu na fakultet i poslije pričati kako su jaki. Bilo je i abnormalno puno makroa.
U jednom okršaju s makroima jedan me nožem razrezao ispod usnice tako da su mi se vidjeli zubi. Ti makroi su bili najopasniji jer su svi imali noževe.
Što su bili drskiji i bezobrazniji više su kotirali u svom društvu na ulici. Samo su tako mogli održavati svoj teren.
Raditi posao redara je isključivo dobra gluma. Tu se ne smiješ nasmijati. Moraš biti smrtno ozbiljan. Što bolje glumiš imaš manje problema.
Što bolje glumiš to te se više boje. Čim malo pokažeš da se zafrkavaš ljudi si svašta dozvole pa ih moraš nabiti. To mi se više puta dogodilo. Moje pravilo je bilo da ne primam piće od svakoga.
Ili sam si sam plaćao ili je moralo stići od prijatelja. Ljudi su bili zločesti. Plati ti piće, a poslije ga moram nalupati.
Nalupam ga, a on viče pa platio sam ti cugu. Morao sam imati gard da bi opstao. Nisam si smio dozvoliti da ti svako može prići.
Kada sam prestao raditi kao redar ušao sam u posao s igrama na sreću - poker aparati, videoigre itd. Imao sam lokal s 200 kvadrata itd. Radio sam i sa šanerima.
Oni bi mi recimo prodavali originalne Lacost majice koje su donosili iz Njemačke, Švicarske itd. koje inače koštaju 150 DEM po 20 DEM na veliko.
Ja bih ih prodavao po 70 DEM po komadu. Bila je to super lova. A 1991. sam imao problem s Romima Zijom i Rajkom.
Prijatelj je prebio nekog čovjeka i policija ga je tražila pa me zamolio da navečer odem u njegov lokal i bacim pogled da vidim je li sve u redu.
Tada su već počele trzavice sa Srbijom. Došao sam tamo i s dva prijatelja sjeo za stol. Rekao sam prijatelju: Sad ćeš ti vidjeti da se u srpskoj kafani pjeva “Ustani bane” i “Vila Velebita”.
Tada je iznenada ušlo petero Roma sa sedam komada. Nisam uopće obračao pažnju na njih kada sam odjednom vidio da nešto ne valja s muzikom.
Jedan od Roma se ustao i rekao: Stoj muzika! Sviraj Zenicu!
Vidio sam da šef orkestra guta knedle pa sam shvatio da ni ovi nisu mačji kašalj. Odgovorio je da prvo moraju odsvirati Bana i Vilu.
Tada su dva Roma došli do moga stola: “Što ti sad imaš tu, ako smo mi rekli tako?"
Odgovorio sam i:
“Dečki nemam ništa s vama, odite za svoj stol, popite piće i kad završio ova muzika naručite što hoćete”.
Onda je jedan rekao: "Ajde van da se bijemo”
Odgovorio sam mu : Pa gdje bi dospio kada bi se sa svakim Ciganom tukao na ulici. Molim te daj se makni.
Gazdarica je tada rekla: Muzika fajrunat!
Cigani su počeli izlaziti. Jedan mi se unio u facu. Odgurno sam ga, a on mi je rekao: Za pet minuta si mrtav.
Odgovorio sam mu: Ajde da i to vidimo.
Kasnije sam saznao da su bili drogirani. Našmrkali su se “bijeloga”. Ja sam imao sa sobom pištolj. Kad stvarno nakon 10-ak minuta začuje se škripa guma.
Otvorila su se vrata, a jedna je upao sa sačmaricom. Drugi je imao Heklera, a ostala trojica također neko oružje. A kakav jesam, budaletina i kreten, stajao sam ispred šanka i izvukao pištolj i doslovce sam bio u stanju ubiti.
Povukao sam okidač i čuo: Klik. E, sada, mogu ljudi pričati svašta, no ja sam tada molio Boga da budem manji od mrava. Onaj s Heklerom je “roknuo” rafal u strop.
Policija je našla 19 čahura. Drugi je repetirao sačmaricu i uperio mi je u trbuh. Tako sam se bacio, ma da mi netko sada da milijun eura ne bi to mogao ponoviti.
Umjesto u trbuh pogodio me u bedro. Otrčao sam u toalet da uzmem zraka i vidim što mi je s pištoljem. Sa mnom je bio i prijatelj Ivica. Utrčali smo u zadnji wc i popeli se na školjku.
U međuvremenu je ovaj sa sačmaricom uletio u tolate i nasumice pucao u prvi wc, pa u drugi, a u trećem smo mi. Uperio sam pištolj u njega kad ono, opet, ćorak.
Rajko se šokiran povlačio unatrag, a ja sam od muke bacio pištolj u školjku. Ovaj je opalio nasumice i pogodio pločice. Prijatelj je povikao: Ubi čovjeka. J.... ti mater cigansku. Što si napravio?
Tada je ovaj krenuo bježati, a ja sam sav bijesan potrčao za njim. Tada sam vidio da nemam pištolja. Drugi prijatelj mi je dobacio kolt. Oni su se vraćali autom ispred lokala i pucao sam, a oni u mene.
Niti sam ja njih pogodio niti oni mene. Ispucao sam sve. Pitao sam prijatelja da mi napuni pištolj na što je on rekao da je jučer prodao pištolj, ali da mu je kupac ostao dužan.
Dao mu je 100 metaka, a pištolj mu je trbao dati kada da ostatak novca. Gazdarica mi je bacila pun pištolj, taman kada su se Romi opet počeli vraćati.
Krenuo sam van lokala. Šepao sam. Pomirio sam se da će biti dženaza, no rekao sam sam sebi: Barem neću otići sam. Ispucao sam sve metke iz pištolja.
Oni su iz auta pucali po meni, a ja u auto. Vratio sam se u lokal. Gazdarica mi je napunila pištolj. Prijatelj je dotrčao i rekao : Vraćaju se!
Stajao sam nasred ceste i vidio svjetla od automobila. Nakon dvije sekunde vidio sam da su na autu i plava svjetla i shvatio da to stiže policija.
Odšepao sam i sakrio se na tavan s Ivicom. Policija je vidjela čahure. Rekli su im da je bila neka pucnjava.
Svjedoka niotkuda. Svi su bili negdje drugdje ili su gledali lijevo ili desno ili su ležali na podu prekrivene glave.
Na tavanu sam, ranjen, proveo pet-šest sati. Nakon što je policija ujutro otišla otišao sam doma.
Žena, koja je bila u sedmom mjesecu trudnoće, čekale mu budna. Rekao sam joj da ne pizdi i kao u kaubojskim filmovima rekao: Odi zagrij vodu, prokuhaj nož i izvadi ovo” .
No, bila je pametna pa me odvela kod privatnog doktora. Ovaj je odmah vidio da svu sitnu sačmu treba izvaditi van, da treba ići na rendgen itd.
Što sada napraviti? Treba otići u bolnicu, a po zakonu liječnici tako nešto moraju prijaviti. Onda sam se raspitao tko ima kakvu vezu i sredio operaciju u jednoj zagrebačkoj bolnici.
Dogovorili smo se da kažem da sam prolazio kroz Knin i da su me Srbi upucali. To će sigurno proći i nitko neće previše zapitkivati.
Završio sam na kirurškom stolu i doktor mi je s pincetom izvukao osam komada sačme i to bez anestezije. Još toliko je ostalo. Bol je bila užasna.
Nakon nekoliko mjeseci u lokal u Španskom došao je, danas istaknuti pripadnik krim miljea. Rekao je da su ga poslali Romi i da se hoće izmiriti.
- Ponudili su 80.000 DEM da ih ne prijaviš na murju i da im se ne svetiš, rekao je.
Odgovorio sam mu da ih policiji sigurno neću prijaviti jer nisam takav čovjek, a da li ću se osvetiti ne znam.
On im je to prenio. Nakon toga sreo sam ih par puta, no za mene je to bila svršena stvar.
Po gradu se znalo tko se bavio naplatom duga. Primjerice, kao kada ti ukradu auto. Ti mi kažeš gdje je ukraden, ja nazovem prijatelja itd.
Isto tako je i s ovim poslom. Treba razlikovati iznudu i naplatu duga. Naplatu duga radi i banka. To je najnormalnija poslovna transakcija.
Nastavak na sljedećoj stranici...
Sukladno članku 94. Zakona o elektroničkim medijima, komentiranje članaka na web portalu Express.hr dopušteno je samo registriranim korisnicima. Svaki korisnik koji želi komentirati članke obvezan je prethodno se upoznati s Pravilima komentiranja na web portalu Express.hr te sa zabranama propisanim stavkom 2. članka 94. Zakona.
Kako znamo da su naj veci heroji poslije rata SDP kao Kotromanovic, Sabo, Matic, i mnogi iz SDP, koji se sa Milojkom sakrivali po podrumima ili na boisnicam iza pravih Branitelja i spijunirali za Yu udbase da mogu poslije optuzivat ... prikaži još! nase branitelje da su pucali na cetnike njihove velike prijatelje, eto to je dokazano, samo kome dokazati kad su oni i zavladali .
zagreb je postao nesiguran grad