Godina je 1981. Josip Broz Tito, doživotni predsjednik bivše SFRJ, mrtav je nešto više od 10 mjeseci. Državni vrh, okupljen u Savezni savjet za zaštitu ustavnog poretka, vrhovno tijelo koje se bavi najtajnijm pitanjima državne sigurnosti, diskretno se okupilo u Zagrebu. Na čelu im je Drug Svileni, Hrvat Vladimir Bakarić. Tema tajnog sastanka je Titova odbačena supruga Jovanka Budisavljević.
Udovica Broz, koja je posljednje godine Titova života, provela u politčkoj i fizičkoj izolaciji od supruga i javnosti, prijeti objavljivanjem memoara te, nakon godina šutnje, brutalnim javnim napadom na one koje drži krivcima za svoje progonstvo. Panika je zbog udovice golema. Upravo započinje jedan od najdramatičnijih političkih obračuna u posljednjem desetljeću SFRJ. Portal Express.hr sljedećih dana, u nastavcima, objavljuje cjeloviti, godinama skrivani, golemi dokument iz arhiva Predsjedništva SFRJ.
On daje šokantni uvid u dotad nepoznati i mistični svijet "crvene elite" te braka maršala Tita i drugarice Jovanke. Treći nastavak "Bijele knjige" otkriva detalje kako je nekoć lička partizanka, Jovanka, uz Tita postala najmoćnija osoba u Jugoslaviji, ali i kako je počela pokazivati sve ozbiljnije znakove paranoje, za što su ljudi iz državnog vrha, bez ostrašćenosti, ozbiljno zaključili da bi se "drugarica Jovanka morala liječiti". Samo što nije bilo nikoga tko bi to mogao provesti u djelo. Naposljetku je sam Tito zbog takvog stanja posljednjih šest godina života bio profesionalno i politički blokiran, pa čak i trpio manjak adekvatne zdravstvene zaštite.
Komisija SKJ je završila Izveštaj o svom radu 5. marta 1974. godine i dostavila ga članovima Izvršnog biroa Predsedništva SKJ. Izveštaj ima 27 stranica i u njemu su prezentirana sva pitanja za koja je Komisija dobila zadatak da ih rasvetli.
Kroz prikaz Izveštaja Komisije daju se samo ona pitanja koja se odnose na destruktivno ponašanje i delovanje Jovanke Broz, kao i druga pitanja koja su od značaja za sagledavanje tog ponašanja i delovanja. U vezi sa opštim stanjem i odnosima u Rezidenciji, Komisija je došla do saznanja da postoje krupni problemi opšte organizacije Kabineta Predsednika Republike, organizacije bezbednosti oko Predsednika Republike, organizacije bezbednosti oko Predsednika Republike i Jovanke Broz, organizacije domaćinstva i, što je posebno zabrinjavajuće, organizacije zdravstvene službe koja opslužuje Predsednika Republike i vodi brigu o njegovom zdravlju.
U odnosu na ocene o stanju i organizaciji službi u rezidencijama i pritužbi na pojedine službe ili lica, Komisija je došla do zaključka da se oseća nedostatak poverenja Jovanke Broz prema službama u Rezidenciji, naročito prema Službi bezbednosti i da je prisutna stalna sumnja da je čitava organizacija bezbednosti okrenuta protiv nje, kao i da su sve druge organizacione jedinice manje ili više podređene toj službi. Zbog toga, kod Jovanke Broz se oseća velika želja da sve sama nadomesti, organizuje i rukovodi, što je, uzimajući u obzir i poštujući njenu zaista veliku energiju i napore, ipak ne samo nerealno, nego to ima i negativne posledice.
U svom izveštaju Komisija SKJ konstatuje da je utvrdila sledeće: da prisluškivanja telefona Predsednika Republike i njegove supruge Jovanke Broz, koje je, navodno, organizovano od strane Službe bezbednosti, po izjavama svih koji su radili u rezidenciji, nije bilo niti je moglo biti posle Četvrtog plenuma. U tome su svi jednodušni i po mišljenjima svih sa kojima su obavljeni razgovori za to bi morala da postoji čitava organizacija od više ljudi, što bi moralo da bude zapaženo (odobrenje, ubacivanje prislušnih aparata, slušanje, presnimavanje, kucanje itd.);
Komisija SKJ je završila Izveštaj o svom radu 5. marta 1974. godine i dostavila ga članovima Izvršnog biroa Predsedništva SKJ. Izveštaj ima 27 stranica i u njemu su prezentirana sva pitanja za koja je Komisija dobila zadatak da ih rasvetli.
Kroz prikaz Izveštaja Komisije daju se samo ona pitanja koja se odnose na destruktivno ponašanje i delovanje Jovanke Broz, kao i druga pitanja koja su od značaja za sagledavanje tog ponašanja i delovanja. U vezi sa opštim stanjem i odnosima u Rezidenciji, Komisija je došla do saznanja da postoje krupni problemi opšte organizacije Kabineta Predsednika Republike, organizacije bezbednosti oko Predsednika Republike, organizacije bezbednosti oko Predsednika Republike i Jovanke Broz, organizacije domaćinstva i, što je posebno zabrinjavajuće, organizacije zdravstvene službe koja opslužuje Predsednika Republike i vodi brigu o njegovom zdravlju.
U odnosu na ocene o stanju i organizaciji službi u rezidencijama i pritužbi na pojedine službe ili lica, Komisija je došla do zaključka da se oseća nedostatak poverenja Jovanke Broz prema službama u Rezidenciji, naročito prema Službi bezbednosti i da je prisutna stalna sumnja da je čitava organizacija bezbednosti okrenuta protiv nje, kao i da su sve druge organizacione jedinice manje ili više podređene toj službi. Zbog toga, kod Jovanke Broz se oseća velika želja da sve sama nadomesti, organizuje i rukovodi, što je, uzimajući u obzir i poštujući njenu zaista veliku energiju i napore, ipak ne samo nerealno, nego to ima i negativne posledice.
U svom izveštaju Komisija SKJ konstatuje da je utvrdila sledeće: da prisluškivanja telefona Predsednika Republike i njegove supruge Jovanke Broz, koje je, navodno, organizovano od strane Službe bezbednosti, po izjavama svih koji su radili u rezidenciji, nije bilo niti je moglo biti posle Četvrtog plenuma. U tome su svi jednodušni i po mišljenjima svih sa kojima su obavljeni razgovori za to bi morala da postoji čitava organizacija od više ljudi, što bi moralo da bude zapaženo (odobrenje, ubacivanje prislušnih aparata, slušanje, presnimavanje, kucanje itd.);
Svi, izuzev Marka Agbabe, kategorično odriču da je ma ko prikupljao bilo kakve podatke o Jovanki Broz bilo u kojem smislu. Tako je Marko Agbaba izjavio da je Anđelko Valter jednom prilikom od njega tražio izveštaj o jednom putovanju Jovanke Broz u Zagreb i da mu je Agbaba odgovorio da je na putu sve bilo u redu i prekinuo razgovor o tome;
da je većina ljudi koje Jovanka Broz pominje otišla na druge poslove ili su na raspolaganju ili u penziji. Gotovo svi su otišli sa veoma teškim negativnim političkim kvalifikacijama, a optužbe se neprestano oživljavaju. Komisija smatra da treba prestati sa tim kvalifikacijama od strane Jovanke Broz ukoliko nema nekih novih dokaza ili se odlučiti na kažnjavanje ukoliko su te kvalifikacije opravdane, a Jovanka Broz da dokaze.
To su vrlo teške optužbe, jer se neki ljudi terete da su sovjetski špijuni, drugi da su hrvatski nacionalisti, treći da su pripremali atak na život Predsednika Republike i Jovanke Broz (lekar i kuvarice); da su postojali pokušaji spoljnjeg uticaja na Rezidenciju od strane određenog kruga ljudi iz JNA (pukovnik Rusić koga je Jovanka Broz primila na Brionima), penzionisanih vojnih lica, pripadnika Službe državne bezbednosti i drugih krugova.
Ta akcija je bila grupaškog karaktera i vodila se u raznim pravcima. Akcije ove grupe bile su usmerene i prema Rezidenciji Predsednika Republike sa ciljem da se, putem intriga, izazove uznemirenost Predsednika Republike i Jovanke Broz i pokuša stvoriti sumnja u rukovodstvo JNA; da je stvorena atmosfera delovala i na stanje organizacije oko Predsednika Republike, koja je, po saznanjima Komisije, zabrinjavajuće slaba. Komisija je, kada je reč o ovim pitanjima, polazila od odluke Predsednika Republike i Predsedništva SFRJ.
Međutim, Komisija je konstatovala: da te odluke nisu provođene; da je napuštena stara organizacija, a nova nije stvarana; da su otpušteni ljudi, a nisu zamenjivani novim, tako da je došlo do teškog stanja kako Kabineta i organizacije domaćinstva Predsednika Republike, tako i službi bezbednosti i, što je naročito zabrinjavajuće, do nekompletne organizacije zdravstvene službe; da je neophodno obezbediti adekvatnu organizaciju i popunu službi u Rezidenciji, kako bi se stvorili povoljniji uslovi za život i rad Predsednika Republike.
Naravno, sve ovo pretpostavlja punu saglasnost Predsednika Republike, kao i Jovanke Broz, koja, kao supruga Predsednika Republike, i ubuduće ima velike odgovornosti kada se radi o redovnom kućnom životu, ishrani, odmoru, oslobađanju preteranih protokolarnih obaveza Predsednika Republike i slično.
Da bi se uskladili svi poslovi organizacije, počev od konačnog određivanja njene šeme, pa do konstituisanja i dopunjavanja odgovarajućim kadrovima potrebno je, u prvom redu, uspostaviti narušene odnose poverenja Jovanke Broz prema nekim institucijama, uz konstataciju Komisije da je to nepoverenje izrazila i prema Komisiji SKJ, čak i pre nego što je saznala šta Komisija radi. Komisija je predložila da Izvršni biro Predsedništva SKJ, na osnovu svojih zaključaka, organizuje dalji rad i preduzimanje odgovarajućih mera u povodu ovog izveštaja Komisije.
Komisija je, takođe, predložila da Izvršni biro Predsedništva SKJ razgovara sa Jovankom Broz i da joj saopšti zaključke i stavove sa svoje sednice. Polazeći od predloga Komisije SKJ, u Beogradu je 7. marta 1974. godine održana proširena sednica Izvršnog biroa Predsedništva SKJ na kojoj je razmatran izveštaj Komisije i doneti stavovi i zaključci. Sednici su prisustvovali: Edvard Kardelj, Vladimir Bakarić, Stane Dolanc, Rato Dugonjić, Mitja Ribičić, Dobrivoje Vidić, Džemal Bijedić, Jure Bilić, Todo Kurtović, Fadilj Hodža, Stevan Doronjski, Budislav Šoškić, Krsta Avramović, Nikola Ljubičić, Miloš Šumonja, Džemil Šarac i Ivica Kukoč.
Uvodno izlaganje deo je predsednik Komisije SKJ Rato Dugonjić. On je, između ostalog, istakao da je Komisija u svom izveštaju bila jako pažljiva, da je iznela samo ono što je sigurno utvrdila i da nije ulazila u razne pretpostavke koje je moguće izvući iz činjenica i informacije do kojih je došla.
Pošto je izložio rezultate i zaključke do kojih je Komisija došla, Rato Dugonjić je rekao da se došlo do zaključka da su izražavani brojni napadi na službe bezbednosti i da je on stekao utisak da su ti napadi na službe bezbednosti od strane Jovanke Broz takvog karaktera kao da je u pitanju služba bezbednosti neke druge države, o čemu je on sa Jovankom Broz u nekoliko navrata duže raspravljao.
Ukazao je da su kod Jovanke Broz posebno prisutne rezerve prema vojnim licima na službi u Rezidenciji. Kada je razgovarao sa Jovankom Broz u vezi sa ličnostima koje bi se mogle postaviti za ličnog sekretara, konstatovao je da je ona izražavala veliko negodovanje da to bude oficir. Dugonjić joj je tom prilikom rekao:
"Dobro, drugarice Jovanka, šta znači to nepoverenje u vojsku? Dajte da vidimo koji su uzroci tog nepoverenja? Šta to znači unapred diskvalifikovati vojnika zato što je vojnik? To znači jedno jako nepoverenje u vrh Armije što je vrlo opasna stvar. Neodrživo je da supruga Predsednika Republike stalno pravi aluzije na vrh Armije da je nepouzdan i da je okrenut protiv nje i Tita. A to je činjenica." Rato Dugonjić je izneo da je dan uoči sednice Izvršnog biroa Predsedništva SKJ (6. marta 1974. godine) pozvan kod Jovanke Broz da pomogne u diskusiji oko organizacije u Rezidenciji.
Napomenuo je da je na Komisiji dogovoreno da na taj sastanak ode u nameri da se učini sve da se pomogne u unapređenju organizacije u Rezidenciji, "koja je bila u krajnje teškom stanju, iako bez iluzija da ovaj problem može da se reši". U vezi sa tim sastankom Dugonjić je rekao: "Ja se posle tog sinoćnjeg razgovora osećam kao posle jednog košmarnog sna – i ja sam još u njemu, jer totalno ne razumem o čemu se radi..."
Mi smo u izveštaju predložili da bi trebalo da Izvršni biro Predsedništva SKJ razgovara sa drugaricom Jovankom, ali ja vam iskreno i pošteno kažem da sam posle tog jučerašnjeg razgovora izgubio svaku iluziju da se u normalnom razgovoru može nešto postići..., ali ima nekih stvari koje prelaze individualnu odgovornost ili individualno pravo ma kog pojedinca ili a koje neformalne grupe, i postaju pravo ove države i ove Partije, pa čak i šire."
Ukazujući na obezbeđenje lekara za rad u Rezidenciji, Dugonjić iznosi da je – naglašavajući pravo Predsednika Republike i njegove supruge da daju saglasnost za ekipu lekara koja će boraviti u njihovoj kući – razgovarao sa Jovankom Broz, da da saglasnost da se lekarska ekipa popuni sa određenim lekarima, ali da ona tu saglasnost nije htela dati, iako joj je, u tom smislu, bilo upućeno i posebno pismo od strane Izvršnog biroa Predsedništva SKJ.
Veoma je ilustrativan dijalog koji se u vezi s tim vodio između Rate Dugonjića i Jovanke Broz. Tom prilikom Jovanka Broz je rekla: "Pa dobro, zar ti, druže Rato, misliš da ja nisam za zdravlje Tita? Jesam!". Na odgovor Dugonjića da tako ne misli i upućenu molbu da se saglasi da se ekipa lekara kompletira, Jovanka Broz je odgovorila: "Pa šta, to nije moja stvar". U vezi sa takvim odgovorom, Dugonjić joj je rekao: "Dobro, ako nije Vaša stvar, dajte saglasnost, prebrišite dvojicu ako treba, pa ćemo zamoliti čitavo jugoslovensko rukovodstvo da sedne pa da nađe novu dvojicu, novu petoricu".
Dugonjić, dalje, iznosi da su, posle sat razgovora, ostali na istom. "Sinoć smo ponovo razgovarali i razgovarali, ali ona izbegava da se izjasni oko toga – i lekara nema". Interpretirajući sadržinu tog, "košmarskog sastanka" na koga ga je pozvala Jovanka Broz, Dugonjić dalje iznosi da je ona na tom sastanku napadala sve ljude oko nje, govorila je kako oni predlažu ljude za rad u Rezidenciji bez njene saglasnosti, da bi istovremeno pred tim istim ljudima govorila da ona nije ta koja treba da daje saglasnost da se neko primi na rad u Rezidenciju itd.
Navodi da su joj tom prilikom njeni najbliži ljudi rekli: "Drugarice Jovanka, pa ne damo mi da drug Tito sam pravi sebi krevet". Iznosi da je Marko Vrhunec rekao da je Titu pozlilo zato što je otišao bez doručka na Treću konferenciju nesvrstanih. Sumirajući sve to, Rato Dugonjić ističe: "To je nemoguće rešiti, drugovi! Nemoguće redovnim i normalnim putem. Ja ne znam šta je toj ženi! Ne znam! Dobro, ako želi sve političke stvari da drži u rukama, ali pitanje Tita kao ličnosti, čoveka, zašto mu ne da lekara? Ja pravo da vam kažem, ako bih još jednom ovakav razgovor imao, ja bih poludeo."
"S druge strane, šta da radimo za Predsednika Republike o kome moramo da vodimo računa, a moramo da vodimo računa i o tome kako će da primi sve ovo i kako da mu pomognemo da nađe rešenja za izlaz iz te situacije..."
"A tu se radi o stvarima koje nam niko živ ne bi oprostio ne samo u našoj zemlji, nego i u svetu, ako bi se desila neka katastrofa sa Titom zbog toga što nije organizovana briga oko njega! Ja tu odgovornost na neki način želim da skinem sa sebe i članova Komisije i da nađemo neko rešenje gdje u centru pažnje treba da bude drug Tito. Molim vas, u Rezidenciji nema kuvara! Znate šta to znači, nema" Svaki od nas ima redovnu ishranu."
Stane Dolanc je, u potvrdu toga što je Dugonjić izneo, dodao da je, za vreme kada su Dugonjić i on razgovarali sa Jovankom Broz u Karađorđevu, nju pitao: "Da li je tačno da je rekla da će ona i Tito pre da crknu nego da kuvara puste u kuću?". U vezi s tim, Dolanc konstatuje: "Ona je drugi dan vodila istragu ko mi je to rekao". Dugonjić je naveo slučaj kad je Stane Dolanc u Karađorđevu referisao Predsedniku Republike o nekim pitanjima (o Castru, o Kongresu) da je Jovanka Broz upala i da je tom prilikom rekla:
"A Mišković?". Na to je drug Tito planuo na nju i rekao: "Ti mi truješ život sa tim Miškovićem i pusti ljude da rade!" Dugonjić je dalje rekao da je "ustavna pozicija Predsednika Republike jedno, a njegove supruge drugo. Međutim, izgleda da drugarica Jovanka želi neku poziciju koja nije zabeležena u Ustavu, ni u partijskom Statutu. Pitanje je dokle ćemo se mi, čitav državni i politički vrh, zabavljati sa tim stvarima i kako rešiti to pitanje...
Ja mogu da razumem situaciju ili to da možda ima grešaka kod svih nas da se, po njenom mišljenju, njoj uskraćuje nešto na što ima pravo. Ali, zašto je ona barijera da dođu lekari, zašto je ona barijera da dođe do onog najminimalnijeg opsluživanja druga Tita koje svi imamo? Drug Tito je, kako se saznalo, ležao tri sata u biljarnici, a niko nije imao pristupa do njega i svašta se moglo desiti.
U vezi sa pokušajima spoljnjeg uticaja na Rezidenciju i na odnose u Rezidenciji, Rato Dugonjić je šire izlagao i istakao da je čest gost Jovanke Broz bio Stevo Krajačić koji "ne samo da ima veliki uticaj na drugaricu Jovanku, nego j eon na neki neobjašnjiv način jedina osoba koja ima pristup u rezidencije... što je van svih normi koje su postavljene za ulazak u rezidencije kada Predsednik Republike nije tamo."
Rato Dugonjić je posebno naglasio da je za vreme dok je Komisija radila, sam ili zajedno sa Stanetom Dolancem, imao više razgovora sa Jovankom Broz u ukupnom trajanju od oko 14 časova i da je u tim razgovorima stekao utisak koji je samo delimično ovde izložio. Posle ovog izlaganja Rate Dugonjića, u diskusiji je učestvovalo 20 prisutnih. Redosled izlaganja prisutnih na sednici dat je prema redu kako su uzimali učešća u diskusiji.
Nastavak na sljedećoj stranici...
Sukladno članku 94. Zakona o elektroničkim medijima, komentiranje članaka na web portalu Express.hr dopušteno je samo registriranim korisnicima. Svaki korisnik koji želi komentirati članke obvezan je prethodno se upoznati s Pravilima komentiranja na web portalu Express.hr te sa zabranama propisanim stavkom 2. članka 94. Zakona.
ostavite drugaricu jovanku na miru.