Jovanka je vrištala na Tita: "Kurvaš se okolo!"

Milutinović zatim iznosi da su međusobni odnosi postali vrlo kompleksni početkom 1975. godine sa dužim i kraćim periodima odvojenosti i izostajanja Jovanke Broz na nekim priredbama u zemlji ili putovanjima u inostranstvo. Navodi da je u to vreme Predsednik Republike, u nekoliko navrata, njemu i generalu Rapi pominjao i mogućnost razvoda braka sa Jovankom Broz.

Dalje iznosi da je sukob između Predsednika Republike i Jovanke Broz kulminirao aprila 1975. godine kada je Predsednik Republike odlučio da napusti Rezidenciju u Užičkoj 15 i da se preseli u Beli dvor. Jovanka Broz je u prvo vreme bila iznenađena takvom odlukom Predsednika Republike, ali je kasnije iznosila svoju verziju događaja, tvrdeći da su Predsednika Republike "kindapovali" Šokorac i Rapo.

Milutinović opisuje i slučaj kada je, u dogovoru sa Predsednikom Republike, Jovanki Broz trebalo biti uručeno visoko odlikovanje (Orden jugoslavenske zvezde sa lentom) u Vili "Zagorka" u Zagrebu 31. decembra 1975. godine. Tom prilikom ona je neposredno uoči zakazanog prijema, uz prisustvo Predsednika Republike i drugih najviših saveznih i republičkih funkcionera, odbila da primi to odlikovanje. Pri tome je iznosila da je ona "dugo vremena gažena i ponižavana" i da je dodelom ovog odlikovanja "žele da potkupe".

Milutinović posebno naglašava da mu je, u radu u Kabinetu Predsednika Republike, najteži period bio od 1973. do 1977. godine, pre svega i isključivo zbog stanja u odnosima između Predsednika Republike i njegove supruge, zbog postepenog pogoršavanja zdravstvenog stanja Predsednika Republike, kao i zbog postupaka Jovanke Broz.

Pobjeda totalitarizma Top News Hasin rat protiv Tita loša je vijest za Hrvatsku

Milutinović ukazuje da je Predsednik Republike ispoljavao razumevanje za ponašanje Jovanke Broz, ističući da je ona imala tešku mladost u radu, da je među njima značajna razlika u godinama i da ona ulazi u prelazno doba. U više navrata Predsednik Republike je nastojao da utiče na nju da se odvoji od kućne problematike i da se više angažuje na raznim prigodnim priredbama ili akcijama dobrotvornog karaktera, što je ostajalo bez rezultata.

Aleksandar Šokorac u pomenutoj izjavi, između ostalog, opisuje slučaj kada je Jovanka Broz krajem 1974. godine na Brionima, u prisustvu Pepce Kardelj, ađutanta Vrhovnog komandanta (generala Rape), ordonans-oficira i još nekih lica, najgrublje napadala lično Predsednika Republike i fizioterapeutke Radojku i Darijanu Grbić, insistirajući otvoreno da postoji "nedozvoljena veza" između njih i Predsednika Republike.

Ove devojke je, vičući glasno, nazivala i najpogrdnijim imenima, a od tada ih je Jovanka Broz stalno proganjala. One su svoj terapeutski posao, koji se uvek obavljao uz prisustvo i pod nadzorom lekara, morale da obavljaju krijući se od Jovanke Broz, koja je neovlašćeno ulazila u za to određene prostorije, čime je ometala i samo lečenje Predsednika Republike. Šokorac iznosi da mu se Predsednik Republike žalio na ovakve postupke Jovanke Broz.

Šokorac dalje navodi da ga je Jovanka Broz – kada je doznala da je on informisao Predsednika Republike i državno rukovodstvo o njenom ponašanju za vreme boravka Predsednika Republike u Igalu početkom 1975. godine (o ovoj informaciji šire se govori u narednoj tačci ovog poglavlja) – pred Predsednikom Republike, u njegovom Kabinetu u Rezidenciji u Užičkoj br. 15, grubo napala izgovarajući bujicu uvreda na njegov račun.

Tom prilikom Jovanka Broz se vrlo drsko i nedolično ponašala i prema Predsedniku Republike, lupala šakom o sto, vikala i slično. Ističe da ga je Predsednik Republike – pošto je hteo da napusti Kabinet da ne bi prisustvovao toj vrlo neprijatnoj sceni i da bi olakšao Predsedniku Republike – zadržao i upitao Jovanku Broz odakle zna za informacije koje je on (Šokorac) poslao iz Igala. Na to je Jovanka Broz ponovo besno "lupila šakom o radni sto Predsednika Republike, i to neposredno ispred njega, i uzviknula "Imam ja ko mene obaveštava".

Tom prilikom Jovanka Broz je zahtevala da se Šokorcu više ne dozvoli da "prekorači prag ove kuće", na što je Predsednik Republike oštrim tonom zahtevao od Jovanke Broz da prestane sa svojim napadima i da napusti njegov Kabinet. Šokorac iznosi da mu se, kada je Jovanka Broz napustila Kabinet, predsednik Republike, očigledno uzbuđen njenim postupkom, izvinuo. Kratko vreme posle toga, iznosi Šokorac, Jovanka Broz je na stepenicama Rezidencije, u prisustvu više lica, pokazujući rukom na njega (Šokorca), rekla: "Šta ovo đubre još traži ovde".

Pošto je Predsednik Republike – nezadovoljan stanjem u Rezidenciji prouzrokovanim ponašanjem Jovanke Broz – aprila 1975. godine odlučio da napusti Rezidenciju u Užičkoj 15 i da se preseli u Beli dvor, Jovanka Broz je za to okrivljavala radnike u Kabinetu Predsednika Republike. Iznosila je da je Predsednik Republike "prisilno odveden" u Beli dvor. Šokorac iznosi da se Predsednik Republike, za vreme boravka u Belom dvoru, otvoreno žalio n postupak Jovanke Broz i da je od njega, ađutanta generala Rape i šefa Protokola Milutinovića zahteva da, uz pomoć državnog i partijskog rukovodstva, srede stanje u "kući".

Dr. Mioljub Kušić, u navedenoj zabelešci,20između ostalog, iznosi da mu je – već u razgovoru kada je određen za ličnog lekara Predsednika Republike (marta 1973. godine) – tadašnji ađutant Predsednika Republike, pukovnik Dimić, napomenuo da može da očekuje izvesne probleme i teškoće u radu "zbog stavova i ponašanja Jovanke Broz".

Dalje iznosi da je u toku trogodišnjeg obavljanja dužnosti ličnog lekara bio u situaciji da upozna ličnost, osobine i ponašanje Jovanke Broz. Kako je sve to imalo direktnog uticaja na zdravstveno stanje Predsednika Republike, a i komplikovalo i otežavalo obavljanje lekarskih dužnosti, smatrao je da po profesionalnoj dužnosti treba da se pozabavi ovim neočekivanim problemom.

Ukazuje da je jedna od prvih uočenih karakteristika ličnosti Jovanke Broz bilo stalno prisustvo psihičke napetosti uz promenljivost raspoloženja; da je u prvi mah smatrao da je isključivo razlog za takvu napetost stalna samokontrola da se što uspešnije igra dodeljena društvena uloga; da je imao utisak da ta napetost jedino popušta u fazama zaborava za vreme obroka ili posle uzimanja alkohola; i da je tada povremeno imao utisak da se nalazi pred prijatnom, opuštenom čak zabavnom osobom.

Sporne izjave Life Tito je ovaj video zabranio zbog pudlica koje laju

Napominje da se promenljivost u raspoloženju ogledala u brzom smenjivanju, u toku jednostavnog razgovora, perioda plača i dobrog raspoloženja praćenog smeha i dodaje da se iz ovih razgovora dobijao utisak da se radi o osobi natprosečne inteligencije sa velikom masom akumuliranih najrazličitijih znanja.

Dr. Kušić dalje iznosi da su za njega kao lekara takvi postupci Jovanke Broz bili teško objašnjivi, jer su "otežavali rad zdravstvene i ostalih službi i, u krajnjoj liniji, nanosili štetu zdravstvenom stanju, urednom i spokojnom životu Predsednika Republike". Takvo ponašanje Jovanke Broz "okolina je ocenjivala i shvatala kao hirove zle, pakosne i tlačiteljski raspoložene žene".

Dr. Kušić posebno ističe da je zapazio da u većini radnih prostorija, kao i prostorija za odmor Predsednika Republike, nema telefona, "zbog čega Predsednik republike, u slučaju potrebe nije bio u mogućnosti da zatraži pomoć". Iznosi da nije postojala telefonska, ni bilo kakva signalna veza, između kuhinje i trpezarije, što je činilo znatne smetnje pri serviranju hrane. Smatra da je "iza ovog stajao patološki, opsesivni strah kod Jovanke Broz od prisluškivanja, na što su verovatno velikog uticaja imali i brojni akcioni i špijunski filmovi koje je Jovanka Broz vrlo često gledala".

Kušić napominje da je došao do uverenja da je Jovanka Broz u kuvarima, konobarima i sobaricama prepoznavala, "za nju već stvarne ili potencijalne, agente inostranih obaveštajnih službi, kao i agente naše Službe, u koju nikako nije imala poverenja, zbog čega je, samo 1974. i 1975. godine, naprasno, bez pravog povoda i razloga, otpušteno preko polovine osoblja zaposlenog u rezidenciji na Brionima, što je u stvari predstavljalo borbu sa neprijateljima sa kojima je opkoljena".

Naglašava da su "sumnjičavost i ideje proganjanja posebno bile prisutne i do maksimuma izražene kada je bila u pitanju naša Služba bezbednosti, uz isticanje da je Služba bezbednosti prati i progoni još od 1946. godine i da progoni i špijunira njene članove porodice i prijatelje. U najteže primedbe spada tvrdnja da se na čelu Službe nalazio špijun i neprijatelj, general Mišković.

LJETNI SPECIJAL Life Ljetni feljton otkriva tajne s Titovog dvora

U glavne strane agente i neprijatelje ubrajala je i generala Ljubičića i druga Dolanca, a tadašnji komandant Ratnog vazduhoplovstva general Ćemalović okarakterisan je kao američkih špijun. I ja sam bio proglašen da sam ubačeni šef međunarodne bande zadužen, pored ostalog, i da razorim njen brak".

Dr. Kušić dalje iznosi da su u ovim sumnjičenjima posebno mesto imali lični lekari, "jer su bili u najpovoljnijem položaju za obavljanje neprijateljskog rada i to od davanja raznih informacija, davanja tajni ili čak umesto lečenja u izazivanju akutnog ili hroničnog trovanja Predsednika Republike."

Pri tome iznosi da se Jovanka Broz "uvek energično suprotstavljala da Predsednik Republike prima u okviru lečenja bilo kakve injekcije, a i pružala je energičan otpor do poslednjeg časa da se započne sa inzulinskom terapijom, iako je Predsednik Republike u tom trenutku imao težak poremećaj glikoregulacije i postojala je opasnost da padne u dijabetičnu komu. Uočljivo je bilo da bi, ako se slučajno promenilo pakovanje, oblik ili boja nekog leka (obično se radilo o vitaminskim preparatima), odmah usledila intervencija Jovanke Broz i traženo je objašnjenje".

Dr. Kušić dalje iznosi da je Predsednik Republike u više mahova izjavljivao da ga je Jovanka Broz sprečavala da uzme lek, govoreći mu: "Ne uzimaj! Evo sada Te truju". Smatra da je u tome ležao i razlog za veliku podozrivost Jovanke Broz prema ličnim lekarima Predsednika Republike kao i za često postavljanje zahteva za njihovo smenjivanje, "što je u poslednje vreme išlo do apsurda – u zabranama da se lični lekari regrutuju iz redova Armije" i sl.

U odnosu na zdravstveno stanje Jovanke Broz, dr. Mioljub Kušić iznosi da je "sredinom 1975. godine psihičko stanje Jovanke Broz bilo posebno izmenjeno i karakterisano povećanom agresivnošću. Procenili smo da je zdravstveno stanje Predsednika Republike ovim ozbiljno ugroženo, a postoji objektivna i realna opasnost za nekontrolisano nasrtanje i direktno ugrožavanja njegovog života. Ovo je bio razlog da se u ekipi ličnih lekara ovaj problem prodiskutuje i donesu određeni zaključci sa odgovarajućim predlozima.

O našoj diskusiji i mišljenju upoznali smo ađutanta Vrhovnog komandanta generala Rapu i načelnika Kabineta Predsednika Republike Šokorca". Dr. Kušić dalje kaže da je on, kao najstariji među ličnim lekarima Predsednika Republike, o tome razgovarao sa E. Kardeljom, a zatim i sa Predsednikom Republike. Iznosi da se Kardelj složio sa iznetom ocenom i svim ostalim, ali je zamolio da se on u ovo ne meša.

Takođe, iznosi da ga je Predsednik Republike – kome je izneo čitav sistem bolesnih ideja kod Jovanke Broz (ideje veličine, porekla, istorijskog zadatka i posebno naglašene ideje gonjenja) – pažljivo saslušao i pri tome navodio primere koji su govorili u prilog iznetih zapažanja.

Dr. Kušić ukazuje da se Predsednik Republike nije složio sa njegovim zaključkom da se radi o tipičnim paranoidnim idejama i o paranoidnoj ličnosti. Dodaje da je pri tome Predsednik Republike izneo mišljenje da su izneta zapažanja tačna, ali da razlog za takvo ponašanje Jovanke Broz leži u njenoj nezreloj ličnosti koja nije dorasla situaciji u kojoj se našla, uz napomenu da verovatno i klimaks u znatnoj meri utiče na to.

Na kraju, dr. Kušić napominje da je svoju ocenu o zdravstvenom stanju Jovanke Broz i o opasnosti njenog prisustva po zdravstveno stanje predsednika Republike izneo na sastanku najviših državnih i političkih rukovodilaca21 i dodaj eda je – pošto je Jovanka Broz došla do njegove pisane zabeleške o njenom zdravstvenom stanju – "najprije otišao sa dužnosti šefa Kabineta Predsednika Republike Aleksandar Šokorac, a zatim i on i ostali članovi lekarske ekipe".