Topli film: Detaljno sam istražio gay povijest u jugoslavenskoj kinematografiji

Na 72. Pulskom filmskom festivalu prikazan je i “Topli film” Dragana Jovićevića, beogradskog filmskog autora, scenarista i producenta, te filmskog teoretičara, novinara i urednika kulture u časopisu Radar, koji je odskočio svojom temom o homoseksualnim i queer identitetima u srpskoj i jugoslavenskoj kinematografiji. Riječ je o hibridnom dokumentarcu koji je nastajao šest godina, a u kojemu nas Jovićević, inače i doktor filmskih studija, vodi kroz povijest homoseksualnih motiva na filmu te pritom donosi komentare i iskustva brojnih redatelja, glumaca i teoretičara, poput Želimira Žilnika i Srđana Dragojevića.

Film također donosi izbor homoseksualnih scena iz čak 37 filmova jugoslavenske i srpske kinematografije, pa tako počinje s prvim muškim poljupcem, snimljenim 1911. godine u filmu “Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa” Čiča Ilije Stanojevića, što je, doduše, bilo dio regularne društvene etikecije tog vremena, a nastavlja se scenama iz filmova kao što je “Špijun na petama” sve do Žilnikove političke komedije “Mramorna guzica” iz 1994., u kojem glavnu ulogu igra Vjeran Miladinović Merlinka, prva trans osoba u javnosti Balkana.

Arhiva

Express: Što vas je najviše motiviralo, tj. inspiriralo da snimite ‘Topli film’ u kojem se bavite poviješću homoseksualnih odnosa u srpskoj i jugoslavenskoj kinematografiji? Je li jedan od motiva bila i javna podrška LGBT zajednici?

Inače sam se dosadašnjim radom, što u teoriji, što u praksi, bavio takozvanim manjinskim temama, tj. temama kojima se mejnstrim manje bavi ili se ne bavi uopšte. Tražio sam uvek te skrivene kutke našega društva, tabu teme na koje treba baciti novo svetlo. Tako je došao red i na kvir teme i likove, kao verovatno najveći tabu ne samo srpskog, već i postjugoslovenskih društava. Taj tabu posebno dobija na snazi kad ga sagledavate iz tako osetljivog ugla kao što je kinematografija. Film uvek govori više o nama samima, filmovi su refleksija stanja u kome se nalazi društvo, osobena materijalizacija traume, osećaj vremena u kome živimo. Te pokretne slike u mraku bioskopske sale imaju dublje značenje od puke zabave ili dvosatnog eskapizma. U toj tački mene zanima film kao sredstvo borbe, kao trenutak pobune, kao ideja o slobodi, o prostoru u kome možete da se izjasnite. I, onda, naravno, film i treba da pruža jednu vrstu podrške onima koji je najčešće nemaju. U slučaju “Toplog filma” to jesu seksualne manjine.

Express: U filmu koristite čak 37 naslova koji na ovaj ili onaj način donose queer tematiku, tj. progovaraju o gay odnosima, a među njima je posebno otkriće film ‘Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa’ iz 1911. godine u kojem se ljube dva muškarca u uniformama što je u to vrijeme bio odraz društvene etikecije. Kako ste birali filmove, tj. koja vas je ideja vodila?

Kao i uvek, počeo sam s manjim ambicijama koje su se širile kako se moje istraživanje proširivalo. U početku, mislio sam da ću naći od 10 do 15 naslova i da će to već biti dosta za film. Međutim, tokom šest godina rada otkrio sam gotovo 70 naslova, i siguran sam da ni to nije konačan broj. Ono što je tužno jeste da je zapravo pravih filmova o LGBT likovima bilo veoma malo. Kvir likovi se provlače kao sene kroz kinematografiju, oni su epizodisti epizoda, u većini tih filmova nalaze se u tragovima. Tako da sam zapravo na kraju birao filmove po temama, trudeći se da taj fenomen sagledam iz što više uglova. I upravo je odabir inserata moj osobeni komentar na kinematografiju. Recimo, i ja i moja montažerka i producentkinja Nataša Pavlović bili smo svesni da je malo žena u filmu. Ali to nije čudno. Naše kinematografije su dobrano diskreditovale ženske likove tokom istorije. Žene u “Toplom filmu” upravo su pokazatelj te diskriminacije.

Screenshot/ Topli film

Bilo bi mi teško da izdvojim jednog od njih, jer je svako dao enorman doprinos mom istraživanju i našem konceptu filma. Svi su se rado odazvali pozivu i dolazili spremniji nego što je bilo ko od nas to očekivao. Mnogi su nas nekim otkrićima iznenadili. Bile su to slatke muke da sve izjave - a intervjui se broje satima - svedemo na nekoliko tačnih replika, koje su bile potrebne za film. I dalje se, moram priznati, nosim mišlju da baš zbog bogatstva izjava i ogromnog truda mojih sagovornika napišem i knjigu koju bi činile sve neispričane priče “Toplog filma”.

Express: S obzirom na to da su neki glumci ispričali negativna iskustva nakon što su prihvatili uloge homoseksualaca ili osoba s queer identitetom, zanima me kako su se mladi glumci Đorđe Galić i Đorđe Mišina, koji su u filmu svojevrsni vodiči kroz queer filmsku povijest, nosili s tim ‘teretom’? Jesu li osjećali bojazan da će biti ‘obilježeni’ u društvu koje definitivno nije sklono različitostima?

Zapravo, bilo je potpuno suprotno! Đorđe i Đorđe su došli na kasting još na početku svojih karijera. Mišina je bio na prvoj, a Galić na trećoj godini glume. Nakon što smo ih odabrali, prvo sam morao dodatno da im tematizujem zbog čega je nekim glumcima bilo, a i dalje je problem da prihvate ulogu geja na filmu. Oni s time nisu imali nikakav problem, jer pripadaju toj novog generaciji za koju želim da verujem da će dovesti do normalizacije nekih normi ovog našeg posrnulog društva. Baš kao što i dalje verujem u studente i njihovu pobunu u Srbiji. Ta jedna generacija je ustala i rekla - dosta je bilo! Vreme je da živimo u normalnom okruženju. I Mišina i Galić su još tokom rada na dokumentarcu prihvatili uloge gejeva u drugim ostvarenjima - Mišina u vrlo popularnoj seriji “Azbuka mog života”, a Galić u predstavi kod Ljubiše Ristića “Ljubavna priča” i u hrvatskom filmu “Lijepa večer, lijep dan”. I zato želim da verujem...

Screenshot/ Topli film

Kao što ste videli, desila se ta bizarnost pre početka snimanja, kad je jedan tabloid napao ekipu filma zbog snimanja nečeg “vulgarnog” i “pederskog”. Napali su nas samo na osnovu objave Filmskog centra Srbije da je film dobio podršku u ranoj fazi razvoja. To je bilo toliko bizarno da nisam mogao, a da upravo time ne počnem film. Prosto mi se taj izliv homofobije, u trenutku kad ni ja kao autor projekta nisam znao o čemu će u filmu biti reči, nametnuo kao prava slika mentaliteta ovog našeg društva. A opet, paradoksalno, kad je izašao “Topli film”, šest godina kasnije, upravo su mnogi tabloidi pisali pohvalno o njemu!

Express: S kojim ste se financijskim izazovima susreli tokom produkcije ‘Toplog filma’ u Srbiji? Naime, Sekretarijat za kulturu Beograd već je drugi put zaredom uskratio novčanu pomoć kulturnoj sceni Beograda, a situacija nije puno bolja ni na razini države. Kako se ta besparica odražava na kulturnu situaciju?

Što se svakog filma tiče, situacija je ista - para nikad dovoljno! No “Topli film” je nastajao u jedno ne tako davno, a opet vrlo bezbrižno vreme za umetnost i kulturu, koju je država prepoznavala kao važnu, pa su postojali različiti fondovi i izvori finansiranja. Vaš drugi deo pitanja odnosi se na ovu kalendarsku godinu, kad su kulturni radnici i umetnici postali uljezi u sopstvenoj zemlji. Sredstva za rad više nema ni u naznakama! Situacija je više nego očajna. Događaji se otkazuju, festivali jedva preživljavaju. U toku je sistemsko kažnjavanje i ubijanje svake zdrave misli i kreativnosti. Centar Beograda je pretvoren u paravojnu formaciju koju s nekim podsmehom zovemo i dalje Ćacilend, a zapravo tu ništa nije smešno. Svi imamo utisak da se upravo na finansiranje takvih bizarluka troše državne pare, umesto da neki kreativni ljudi doprinose duhovnom razvoju društva. Ova vlast je samo našla način kako da ućutka sve koji bi se naglas pobunili. Jednostavno, ukinuli su sredstva za život. I sad, kad me pitate za finansiranje “Toplog filma”, koji je tek nedavno izašao, čitav taj period, tokom kojega smo krpili kraj s krajem, ali smo s uživanjem stvarali, deluje mi kao čista renesansa. Sad živimo u društvu u kome više nemamo šta da “zakrpimo”. I samim tim, letargija i depresija osećaju se na svakom koraku.

Express: S obzirom na to da ste izabrali filmove iz jugoslavenske, a potom i iz srpske kinematografije, možete li usporediti odnos socijalističke Jugoslavije i ovog današnjeg, demokratskog vremena ne samo prema spolnim identitetima, nego općenito prema pravu na različitost i slobodu izbora? Je li bivša Jugoslavija, iako je na filmu često parodirala homoseksualne identitete, bila liberalnija i manje homofobna?

Apsolutno da. Zapravo, hteo sam da akcentujem koliko su neke slobode ranije bile vidljivije, posebno tokom vremena Crnog talasa ili tokom osamdesetih. Iz današnje perspektive, jugoslavenska kinematografija tog vremena deluje mi kao barok. Posle raspada, svaka država je otišla u svome smeru, ali pitanje je u kojoj meri je koja liberalizovana. Ja sam se držao Srbije jer tu živim i tu mi je situacija jasnija nego u drugim zemljama. I nisam mogao, a da ne primetim jednu društvenu eroziju koja je, nadam se, oslikana u “Toplom filmu”. Ali ipak, nije ništa bolje ni u ostatku sveta. Svuda jača desnica. Pogledajte samo političke scene nekih velikih država. To je čisti cirkus! Kako u godinama kad svedočimo ovolikom nasilju, razaranjima, ratovima... možemo da očekujemo i gram tolerancije?

Screenshot/ Topli film

Tokom poslednjih trinaest godina sve je nazadovalo, sem jedne agresivne retorike i sve jasnije vidljive korupcije. Teško je izdvojiti samo LGBT manjine, jer mnogo toga drugog treba da se “počisti” pre nego što počnemo da razgovaramo o nekim normalnijim temama. Kad se život bude normalizovao, normalizovaće se i pitanja manjina. To nekako prirodno dolazi. Ovako gledano, lako je zaključiti da je situacija potpuno šizofrena. Recimo, istovremeno predsednica vlade je otvoreno pripadnica LGBT zajednice, dok premijer izjavljuje da je tzv. LGBT agenda u Srbiji neprihvatljiva. Luda kuća! Sve se to da renovirati od nule. Ali mislim da smo, sa trenutnim stanjem u državi, daleko od bilo kakve priče o normalnom društvu.

Express: Mislite li da takvi filmovi mogu pridonijeti liberalizaciji atmosfere oko LGBT zajednice?

Teško. Ne verujem u uticaj umetnosti na kolektiv. To je preveliki zalogaj i to nije uloga umetnosti. Umetnost menja pojedinca, oplemenjuje ga, usmerava mu pogled na svet. Umetnost se uvek obraća samo jednoj osobi. Ja bih bio presrećan kad bih saznao za nekoliko godina da je neki mladi čovek, shvativši poentu “Toplog filma”, odlučio da snimi jedan moderan LGBT film, kakvi se danas snimaju u svetu.

Express: S obzirom na to da je film obišao gotovo 20-ak festival, zanima me kakve su bile reakcije u različitim sredinama?

Iskreno, od početka distribucije iznenađen sam da je toliko festivala u Aziji selektovalo “Topli film”, pa i nagradilo u Indiji, gde je na KASHISH festivalu, jednom na najvećih festivala LGBT filma na svetu, proglašen najboljim dokumentarcem! Znao sam da će u Evropi tema biti intrigantna, ali moram da priznam da me je Azija stvarno zapanjila! Peking, Seul, Mumbai, Bangkok..., samo su neka od mesta gde je film prikazan, i to sa ogromnim uspehom! Svaku recenziju sam preveo kroz Google translate i ostao zatečen, počastvovan i oduševljen! Pretpostavljam da je njima ovakva priča bila čista egzotika, baš kao što su meni neodoljivi i egzotični upravo filmovi azijskih kinematografija. Sećam se, recimo, u Kini su pitali zbog čega se film zove “Topli film”. Ispostavilo se da su prevodioci, tražeći dobru kinesku reč za “topli” i želeći da naglase dvosmislenost naslova, preveli film tako da može da se shvati i kao “film koji treba da izgori”! Upravo te sitnice učine vas srećnim i do te mere ispunjenim da odmah prebrišete sve teške momente kroz koje neumitno morate proći radeći jedan ovako složeni dokumentarac.