Kultura
8992 prikaza

'Za Olivera sam mislija da je đubre, kad ono...'

Žare Batinović
Ivo Čagalj/PIXSELL
Žare Batinović otkriva Expressu kako se kalila naša glazbena videoscena; od "Čavoglava" do "Teških boja"

U sklopu ovogodišnjeg festivala videospotova Split spot festival, koji se 27. svibnja održava na tvrđavi Gripe, tijekom proteklog tjedna u kinoteci Zlatna vrata postavljena je izložba fotografija sa snimanja spotova nazvana "Iz ruke", autora poznatog redatelja Žare Batinovića. Upravo ta retrospektiva njegove bogate karijere, tijekom koje je snimio više od 150 spotova, radeći među ostalim za Daleku obalu, Belana, Gibonnija, Olivera, TBF, Bajagu i Gorana Bareta, povod je našem razgovoru.

U intervjuu Batinović otkriva neke nepoznate detalje iz svoje biografije, kao, primjerice, zašto su mu se "obraščići rumenjeli", na kojem snimanju se umalo utopio, ali i kako je improvizacija "spasila" spot za "Teške boje", za koji je nagrađen Porinom.

Za početak, kako si se našao u tom svijetu glazbenika, snimanja spotova...?

Mene je zanimalo biti filmski redatelj. U spotove sam zaluta, nisu me zanimali ni najmanje, a ne zanimaju me ni danas. Svaki put kad snimin spot, plačen od muke jer shvatim da sam u tom spotu izgubija 20 minuta igranog filma. Tu ja plačen. A jebi ga, ja san počea s kratkim filmovima i dobro je krenilo i, baš kad sam osjetija da je moment da iden dalje, prema dugom filmu, počea je rat. Koji kurac, ko će više dat pare za film?!

I onda je bila panika šta sad, sve se raspalo, pomislija sam: 'Eto, sad sam propa'. Nema nigdje kamere, ništa. Jedino televizija, ali to je odvratno, ka da sam sebe karam. Al' ajde i to je nešto, i to ima objektiv. Poslije godinu-dvi dana televizije otvorija sam neku birtiju u Kino klubu, tu sam drža neki ilegalni šank.

Radija sam ka manijak, tijekom rata. Bile su zabrane rada poslije deset navečer, ja sam tek tad otvara. Znalo je 300 ljudi čekat ispred da uđu. Tamo sam na šanku upozna Bana. Tako pijani ko majke smo dogovorili snimit spot za 'Mrlje'. Oni su bili dobri s Belanom, a Belan je imao hit 'Sunny day'. Ali nisu to moji prvi spotovi.

Pa dobro, koji je prvi?

Thompson i njegove 'Čavoglave'. To je bio ultimativni hit '90-ih godina, a taj krug sam zatvorija 'Teškim bojama', koje su postale ultimativni hit 24 godine poslije. Imao sam zdravo odrastanje i sazrijevanje, a između se svašta dešavalo.

Kako danas gledaš na te svoje prve uratke?

Žare Batinović | Author: Ivo Čagalj/PIXSELL Ivo Čagalj/PIXSELL

Ne mogu gledati. Pokušavam shvatit šta sam radija. Ja znam da sam ja to radija, znan da ne sanjam. Ali mene jučer ne zanima. Ni današnji dan, sad kad je već počea, me ne zanima. Ja gledam tri godine unaprid. Do 2000. godine ja sam bija u minusu. Spotove sam radija za 2000 maraka iako sam zna da ću bit u minusu, ali sam ulaga u imena. Onda sam 2004. bija Trump, iz vedra neba je sve popadalo.

Kad sam tu montažu kupija, to me spasilo, nisam moga više ić u Zagreb. Do tada sam sve radija na crno, montira sam na HTV-u na crno. Doša bi u ponoć i po tamo, kad svi odu, i do šest i po sam radio. Pod fibrom, nadrkan, tko te pita, poginija sam ka majka. To nema veze s pameću. Moja ekipa su dva čovika, ja i moj snimatelj.

Više imaju oni što dođu na pazar snimit pošto blitva. I oni imaju tonca, ja nemam. Evo, Olivera sam snima u garaži Arene, imam neki montažni 'green sceen'. A garaža, ono vlaga, kapa voda, sve crno. Oliveru sam pušta play s mobitela. Mislim da ne bi ni funkcionira da me netko stavi u normalne uvjete.

Kad smo kod Olivera, jednom si rekao da si ga na početku, prije nego što ste počeli surađivati, mrzio? U čemu je bila stvar?

Jer sam glup, jer sam poslovično glup. Glup bija, glup osta. Da sam ja '90-ih uša u film, ma ja bi razvalija, pomaka bi Marjan prema Čiovu deset metara, toliko energije sam imao. A onda se ta energija pretvorila u bijes, zbog te situacije u kojoj sam se naša. Ja ne znam ni što sam bija. Ljudi koji su me okruživali govorili su protiv Olivera. To su šupci dvolični, egotripovi, meni su napunili glavu prije nego šta sam čovika vidija i čuja.

Tad je od ovih lokalnih pjevača meni jedino Mišo Kovač bija faktor, Torcida ono, ono. Neš ti Olivera, šta on oće? Bit neki Krleža, Nadaline ove one, još te cvike, ma ko će to slušat... Eto tako sam mislija o njemu. Ja sam bio spreman da ga mrzim. Govorija sam da je đubre, da ga ne bi radija ni mrtav. A sad mi je ža jer sam izgubija Olivera kroz '90-e, a imao je očajne spotove, viceve su smišljali na račun njegovih spotova.

S kim ti je bilo najlakše raditi?


Baš s njim, s Oliverom.

A najteže?


Svi su ti teški, reći ću ti ja iskreno. Da skratim i sebe spasim. Osim Olivera i Bajage, s njima baš guštam, tu se ja punim energijom. Drugi mi crpe energiju, netko više netko manje. Svi bi tili nešto, a ja bi bija nasretniji kad bi oni meni dali scenarij. Ja sve radim sam, i scenarij, i produkciju, i režiju, i montažu, i posprodukciju, u zadnje tri godine sam i snimam. A najviše vremena potrošim baš na taj scenarij. Donesu oni meni nekad ideje, a ja onda potrošim misec-dva da ih od te ideje odgovorim.

Pa evo TBF za pjesmu 'Genije'. Tad sam imao videoteku na Blatinama. Zovu oni mene da imaju ludilo ideju za spot. A ja rekoh: 'Fala ti Bože, da ne moram mozgat'. Donili oni VHS i stavim ja kasetu, a tamo neka dica skaču u more, peču se gradele, maska, peraje... Pa čekaj, reka sam, ma zamisli pjesmu 'Genije' koja je ono, agresivna, i ove patuljke s maskama i perajama. Odustali su, a ti kadrovi su kasnije savršeno legli u pjesmu 'Ništa mi neće ovi dan pokvarit' i u 'Alles Gut'.

Koliko je činjenica da si daltonist utjecala na tvoje radove?

Žare Batinović i Jole | Author: Tino Jurić/ PIXSELL Tino Jurić/ PIXSELL

To se pokazalo kao pun pogodak, ono, as iz rukava. Ono što nikome ne ide, meni ide. Oko nećeš privuć onim što svaki dan vidiš, ali kad serviraš nešto što je viđeno, al nije viđeno, to je to. Meni su te boje puno dale imidžu. Danas ljudi nemaju vrimena, u problemima su, pizdu materinu, i ja sam zahvalan svakome tko je odvojia četiri, pet minuta na nešto što sam ja napravija. Ako je nekoga taknija moj spot, meni to znači sve. Pa ja sam 12 godina radija besplatno, nije mi lova motiv.

Tko čini tvoju ekipu i koliko vremena potrošite na traženje lokacija, gdje si sve snimao?


Ekipu činimo snimatelj Boris Poljak i ja, a koji put bi mi Mirko Pivčević uletija u spotove. Ovako ću ti reć, uzmeš šestar, ubodeš ga u Splitu i napraviš krug od nekih 170 kilometara. To sam sve preša, uzduž i poprijeko, nema di nisam nogom ugazija. Cisterne goriva sam potrošija. Kad imam love, upalim auto i ajmo. Sad lokacije mogu snimit mobitelom, prije sam mora sve pamtit, prije si svaki kurac mora pamtit. A najdraža mi je Vrlika i ušće Neretve, i tamo prema Obrovcu.

A rekviziti, gdje njih nabavljaš?

Ma nemam ja love za kupovat rekvizite, imam prijatelje.

Koliko ti je život bio kompliciran dok nisi nabavio svoju montažu?

Moraš prvo nabavit film, pa onda ideš u Zagreb u laboratorij na HTV razvit negativ na traku, pa u Ljubljanu, tamo gdje radiš kolor korekcije i prebacivanje na videotraku, i onda natrag u Zagreb, čekat ponoć da to montiraš. U sedam ujutro na kolodvor za Split. Onda sam kupija auto, BMW tricu, onu kockicu, ajme baš seljačku. U njemu sam ima kušin, koliko sam ja puta samo u tom autu prespava. Kad sam radija Gibonnijevu 'Temperu', doša u Zagreb u po noći, vani ledeno u pizdu materinu. Šta ću, ako upalim auto, potrošit ću gorivo. Di sam onda u pizdi materinoj. Mozak ti tad radi 200 na sat. I otiša sam u garažu kod Esplanade. Računam, u Zagrebu griju i parkove, pa šta ne bi i garažu. Tako je i bilo. Unutra sobna temperatura. Ujutro izlazim iz garaže ka iz svoje sobe.

Koji ti je nadraži spot koji si snimio?

Zavisi kako gledaš. Neki su mi najdraži, ali su me koštali teške krize. Evo taj sindrom mi se prvi put javija na Gibonnijevoj 'Judi, zviri i beštimje'. Kad sam završija taj spot, sam sebi sam reka: 'Aj sad ti, Batinoviću, lipo sadit salatu'. Mislija sam da od toga nema dalje, da to nadmašim. Sad bih do kraja života trebao radit nešto gore, to nije smisao razvoja. I ja padnem u depresiju. I to je trajalo dok mi nije doša Gibonni s pismom 'Divji cvit'. Priko Gibonnija sam ja sebe naša, i njemu sam naša imidž. Prije toga Gibonni je bio Sandi Cenov.

U kakvoj si sada fazi, stvaralačkoj ili depresivnoj?

Žare Batinović | Author: Ivo Čagalj/PIXSELL Ivo Čagalj/PIXSELL

Evo sad sam u krizi, nakupilo mi se milijun sranja, ima godinu i po dana. Al to ljudi ne vide, ja guštam zabavljat ljude, moga bi biti stand up komičar. A jebi ga, do 37. godine sam bio mutav, pa ja sam spotove snima, a oko mene nije smilo bit ljudi. I onda sam 'Mrlje' snima sam u gradu, pa ko me tira u grad, ja sam bio paraliziran. Dobio sam imidž da sam kralj apokalipse, a ta apokalipsa je zapravo nastala iz očaja, jer sam biža od ljudi. Ljudi nisu znali koja mi je boja glasa. Pa kad sam bija mlađi, još bi mi se obraščići zarumenili, bija sam pravi mali Čobanković, ma užas.

Kako je nastao spot za 'Teške boje'?

Cili spot je improvizacija. Kad sam iša u Zagreb snimati 'green screen', znao sam da ću imat vrane i Baru s krvavim Isusovim ranama. I kad sam se vratija u Split i vidija materijal... ma nešto fali, ja kažem: 'U pizdu materinu, šta ću sad?!'. I sitim se da imam ta krila anđela šta sam kupija za maškare, 20 kuna su koštale. Vozio sam ih četiri godine u autu i konačno je doša red da ih ubacim negdi, pa sam smislio da ću u spot uvalit anđela.

Ali nisam tija nekog Hrvata, bit će mi seljački, mora bit crnac, Kinez, Japanac. I ja nađem u po dana malu crnkinju, a vidiš nisam moga naći rotvajlera da čuva tu malu. Kupio maloj neku torbu Hello Kitty, ona bila sva sritna, a onda kad je vidila spot, rekla da više nikad neće ništa snimit. Al taj spot je ispao vrh, dica od četiri godine su to popušila, bolje od Teletubbiesa. To je ispala magija. Spot je diga tu pjesmu, ona je devet mjeseci prije toga bila u eteru, ali tek kad je izaša spot, to je bio pravi bum.

I tu pismu sam radio besplatno, oni su platili vrane, rekvizite, nama put do Zagreba i tehničke troškove, ali ja nisam ništa zaradija. I kad sam radija 'Trag u beskraju' od Olivera, kad sam sagleda ideju, zna sam da ću bit u minusu oko 2500 eura, ali sam svjesno uša u to. I završio u minusu 2500 eura. Al bilo je to samo privremeno. Spot je bija gotov, ali sam ga ostavija dva dana da se 'oladi' prije nego ga krenija snimat na kasete. Kad, eto, zove Oliver i pita jesam li posla spot i da ima sponzora pet sekundi na početku i pet na kraju spota. I zaradio 15.000 eura. Da sam ga bija posla, ubija bi se.

Pa barem si dobio Porina za taj spot...

Meni Porin ništa ne znači, Porin je zamišljen dobro, al to je sve prevara. Ukrali su mi dva Porina i to u godinama kad je on meni nešto značija. Ja sam krenija iz Splita i moj put je bio 15 puta teži nego nekome u Zagrebu. Kad sam ja radija spotove za 2000 maraka, u Zagrebu su bili po 15.000 maraka. Ali ja sam iza sebe imao Olivera, Gibonnija, TBF, a oni me ne bi ni spomenili, svi su me ignorirali, niti da bi me u žiri zvali. Sve sam to trpija jer me bolio kurac, nije me to pokolebalo jer sam najbolje spotove radio u bijesu.

Za što su te to još pokrali?

Prvi za koji su me naguzili je 'Divji cvit' za Gibonnija, taj spot je te godine bio bez konkurencije. Ali znalo se tko će dobiti Porina, i kad sam to shvatio, to me pokopalo. Gibonni je te godine dobio 10- 12 porina. Sve osim za spot. Porina je dobio spot 'Politika' od Hladnog piva. Već dogodine, nije dobio ni 'Genije' od TBF-a za kojeg sam već dobio Crnog mačka. Nagrađen je Cubismo, za neki spot snimljen na Kubi, snimali oni stare aute i tamo pjevali, moš mislit, glupost.

Ja sam kasnije bio nominiran za 'Neveru' od Olivera, nije to loš spot, al bolji je 'Trag u beskraju' od Olivera i Lukyjev 'Prije sna', a uopće nisu bili nominirani. 'Teške boje' su valjda tribale dobit, bio je to najveći hit u Hrvatskoj. Tad je svaka pizda otkrila rock, i Žanamari i takvi. Ti ljudi nemaju svoje ja, oni samo gledaju di ima love. Pa to je gadljivo. Prije je cila scena stala u HTV-ov studio da snimi pismu 'Moja domovina'. Sad ne bi stali na Maksimir koliko ih se nakotilo, izbacuju ih leva-leva, zaglupljuju ljude. Ne možeš vidit Gibonnija, al možeš vidit neke polugole ženskice, pa to nema veze s mozgom.

Kome bi na današnjoj estradi volio snimiti spot, ali nije bilo prilike?

Goran Bare, Žare Batinović | Author: Goran Jakuš/PIXSELL Goran Jakuš/PIXSELL

Urbanu. Mislim da bi to bio dobar spoj. A problem je šta ja ne mogu radit na presing, al oni su uglavnom ajmo ća, odma... Evo, s Gibonnijem sam se raziša ima neko vrime, a nisam uopće shvatija kako se to dogodilo. Ima deset godina kad malo razmislim. U našoj suradnji i ja sam sebe izgradija, ja tjeram ljude da razmišljaju, nema kod mene dva plus dva je četiri, nisu ljudi ovce, u mojim spotovima svi imaju drukčiji doživljaj.

Evo da te pitam da mi objasniš neke elemente u svojim spotovima, bi li znao?

Ne, o tome ti i pričam. Ja ne sjedim doma u fotelji i razmišljam. Meni dođe slika u glavu i znam da to moram radit i ja se prepustim. Režiram na licu mjesta, ne prekrivam ništa, nemam ja knjigu snimanja. Tek na terenu, kad osjetim prostor i mirise, tek onda počnem režirati. Ja sam prije imao skice spotova, imao sam štopericu da ne bi previše snima materijala, nisam nikad radio repeticije. Ali ako nešto zajebem, ode sve u pizdu materinu.

Tako sam radio Giulianna u Rimu, snimali smo četiri dana, a na montaži pukne neki vijak i upropasti veliki dio filma. I šta ćeš sad, ne možeš se vratit u Rim sve ponavljat. A nemaš koga tužit kad radiš ilegalno. Na snimanju za TBF kamermanu na snimanju spota upadne dlaka u kameru. I tako dvije minute i 44 sekunde stoji dlaka. I nemam to čime zaminit, nemam ništa dva puta snimljeno. To je uletilo od manekenke koja je imala dugu kosu. I šta ću, ide dlaka. Depresija teška. Sretnem Sašu, on tamo sav sretan zbog te dlake. Malo me utješio. I danas mi se gadi kad vidim tu dlaku, ali vidiš nekome je to ispalo zakon.

Što ti se još događalo na snimanju spotova?

Ma kažem ti, ja do 37. godine nisam progovorija, a u spotu 'Ej vapore' sam mora stat isprid kamere. Onaj lik šta roni sam ja. Pred kraj spota ja sam sam se zeletija u more, ono bahato skočija u mrižu, ronim ja, ronim. Mislim da sam Conan. Jebi ga, kad je to mene počelo gušit. Dobro da su ovi gore vidili da nešto nije u redu pa su me počeli izvlačit, ko da izvlače jebenoga kita. I brat me sto puta spasija, samo što on to nije ni zna.

Jednom sam mu uzeja Stojadina, reka da mi treba nešto da idem kupit, a ja mu ga dizalicom diga na sedmi kat, snimija i vratija. Pa ona košara za rasvjetu od HEP-a, tamo mi je brat radija, to je bio moj kran. A jednom sam brata snimija kako se penje po rasvjetnom stupu uz pomoć onih metalnih željeza za penjanje. To je bilo za 'Temperu'. 


Kome ne bi snimao spot?


Nikome tko me puni negativom, ne mogu snimati s takvim ljudima.

Jesi odustao od ideje da snimiš film?

Žare Batinović | Author: Ivo Čagalj/PIXSELL Ivo Čagalj/PIXSELL

Ma jesi luda? Ja bih sutra odma počeo snimat. Imam kamere, ljude, nemam lovu, ali ako imaš ispravnu stvar, ljudi će doći i volonterski radit. Takve ja ljude oko sebe imam. Evo dovedi nekog Hansa iz Austrije na snimanje spota, nema šanse da će on znat tko je tko na setu. Pa meni bi ovaj što je vuka kabele iša po gradu i priča kako je danas snimija spot. E to je zato šta smo svi mi snimali zajedno i on je to doživija kao svoje. Na setu smo svi isti. I ja radim sve. Pa meni snimatelj nosi pola krana na leđima priko kamenjara. U Zagrebu snimatelj dođe snimat.

Traže li te mladi redatelji s Akademije, pokušavaju li doći do savjeta, mišljenja?

Akademije su za kurac. Nitko mene ne traži jer su bahati, pogleda jedan spot na MTV-u i misli da je Spielberg. U moje vrime nisi moga ništa, sve je koštalo. Danas svi imaju piratski softver i pogrešne temelje. Akademije su mjesta di se upisuju priko veze, i završe tu istu Akademiju priko veze. To su debili i na Akademiji ne mogu postat pametni.

Kako je došlo do ideje za izložbu o snimanjima spotova?

Ekipa iz Split spot festivala me zvala da napravim izložbu. Ja sam htio radit s 'frameovima' iz spotova, ali oni su htjeli da napravim 'making of'. I sam sam se iznenadio koliko slika imam. Split spot festival zapravo počinje nakon što završi moja izložba i ja sam ove godine u žiriju. Volio bih da festival ima veću podršku jer je to je jedini festival takve vrste u regiji. U Splitu se malo toga kulturnoga događa. Ovaj grad ne prepoznaje ništa što valja i onda kad neka manifestacija ili festival propadne kažu koja je to šteta. A di ste bili dok je postojalo. Nažalost, birtija nam je postala imidž. Ovo je četvrta godina festivala i ekipi svaka čast.

Komentiraj, znaš da želiš!

Za komentiranje je potrebno prijaviti se. Nemaš korisnički račun? Registracija je brza i jednostavna, registriraj se i uključi se u raspravu.