Slobo, Mira i Marko: "Seljački je bez papuča ići piškiti"

Na oko 700 stranica knjige "Slobodan Milošević – Anatomija zločina" Dušan Viro objavio je čak 300 stranica transkripata telefonskih razgovora neslavnog pokretača serije ratova na području bivše Jugoslavije. Neki od njih naprosto su bizarni, u pravilu se odnose na intimne prilike u obitelji Milošević-Marković, ali unatoč tome upravo ti dijelovi opisuju bizaran intimni svijet čovjeka koji je razbio Jugoslaviju, čija je borba za političku vlast života koštala stotine tisuća ljudi, koji je naposljetku skončao kao optuženik za ratne zločine na sudu u Haagu. Express sada objavljuje neke od "voždovih" razgovora.

03.01.1997. 18.23 h

Razgovor Slobodana Miloševića i Mire Marković sa sinom Markom o useljenju u novi stan. Otac Milošević kritizira sina zbog previsoke tenperature vode u bazenu u kojem se kupa. Mira ga, pak, kori jer hoda bos po stanu, što je, kako ona kaže, "nepristojno", "seljački" i "džukački". "To je ko Marinko Rokvić", zaključuje Mira.

Milošević: Marko!

Marko: Molim?

Milošević: Zdravo, lepi.

Marko: Ćao, tajkice!

Milošević: Što se ne javljaš?

Marko: Pa što me ne zovete?

Milošević: Pa, ja sam sad pito Raku na koji se odazivaš, ti samo kažeš preko pagera, jebi ga.

Marko: Ma, jebo ih pager, moram da zamenim pager čim dođem u Beograd, izgleda da mu je pala osetljivost. Znaš šta se dešava, ne dobijem po ceo dan. 24 sata ne dobijem poruku ni jednu i onda uveče kad pozovem page-in sistem da mi reemituju, oni mi emituju poruke, dobijem po 25 poruka.

Milošević: Eto vidiš.

Marko: Sve za zakašnjenjem. Šta radite, tajkice?

Milošević: Evo leškarimo u krevetu, gledamo onoga, zabavnu emisiju na televiziji.

Marko: Da li znaš da mi je voda u bazenu 38 stepeni?

Milošević: Ti si budala, bre! To je nezdravo!

Marko: Pa da, bez veze. Treba da bude 18, to je prava stvar.

Milošević: Pa ne, ali ne sme da bude preko 30, bre, šta se zezaš?

Marko: Što da ne sme? Kupam se na 40.

Milošević: Pa nemoj, bre, na 38 stepeni, to je iznad normalne temperature čoveka, bre! Kako mož' u vrućoj vodi? To može čovek šok da dobije.

Marko: Šta da dobijem, bre?

Milošević: Šok! Ne mož' da se vrši razmena toplote.

Marko: Dobro šta me plašiš sada? Kako da dođem u jacuzzi, pa se kupam 42,3...

Milošević: Pa znam, ali ne plivaš u jacuzziju. Nemoj, Marko! Nemoj nikako iznad 31,2, a drugo na 30 je već vrućina, bre.

Marko: Ma nije tajko.

Milošević: Ma jeste tajko. Nemoj ti sad meni "nije tajko". Nemoj da se šališ!

Marko: Tata, tuširam se na 40.

Milošević: Drugo je tuširanje, izađeš... I to je nezdravo, a ovo da je potpuno čovek potopljen u vrelu vodu, to je apsolutno nedopustivo.

Marko: Dobro, evo čekat ću da padne na 32.

Milošević: Na 32 najviše. Reguliši to i nemoj da se zezaš. Jel ti sve OK?

Marko: Jeste... Pada neko čudo, ledena kiša pada napolju, ovolko leda nisam vido u životu.

Milošević: Pa znam, ne mož da se prođe, ja nisam mogo jedan korak da napravim, može samo čovek da padne.

Marko: Pazi, kad je celo dvorište ne pod snegom, nego pod ledom i to onaj debeo, sjajni led, onaj, onaj, ima jedno pet santimetara.

Milošević: Znam, znam. I ulice su takve.

Marko: 72 sata nisam izlazio iz kuće.

Milošević: Bravo, to ti je pametno! Pa, sigurno kad uživaš tu. Jesi preneo televizor veliki?

Marko: Preneo sam televizor veliki, preneo sam dva muzička stuba. Jedan mi je u dnevnoj sobi, drugi mi je na bazenu i preneo sam pribor za higijenu, peškire i krevet, naravno.

Milošević: Super!

Marko: Odnosno, samo pola kreveta. Dušek onaj.

Milošević: Da. A samo dušek?

Marko: Samo dušek.

Milošević: Znači, spavaš na patosu?

Marko: Da.

Milošević: Pa, dobro.

Marko: To mi se mnogo sviđa, pa i novi krevet pravim u tom fazonu da bude jako nizak.

Milošević: Pa dobro, mada je lepše da je krevet malo visok.

Marko: Ne boj se ništa, ovo je milina.

Milošević: Dobro, lepi moj.

Marko: I svi sedimo stalno u kuhinji jer samo u kuhinji imam ganituru za sedenje.

Milošević: Pa, dobro. A kako gledaš televizor u dnevnoj sobi?

Marko: Ne, televizor mi je u spavaćoj sobi, pa ga gledam iz kreveta.

Milošević: Aaa, tako. Onaj veliki?

Marko: Aha.

Milošević: Pametno. Jesi smanjio temperaturu u našoj kući?

Marko: U kojoj?

Milošević: Pa, u staroj.

Marko: Kako jesam smanjio?

Milošević: Pa jesi smanjio da ne greje onako ludaćki kad već nisi tamo?

Marko: Pa, ona je nisko, nisko je.

Milošević: Jel tako?

Marko: Ovde divno, toplo. Jao što je lepa stvar, bre, kad je svuda toplo, pa u kupatilu topal pod, radi ono podno grejanje, pa sve, pa ustaneš bos iz kreveta, pa odeš bos u kupatilo; nema nigde da ti se lepe noge od zime.

Milošević: Da.

Marko: Ma milina, pa ni od kud ne duva, pa... I tako. Kako se vi meni tu provodite?

Milošević: Pa lepo smo, eto, odmaramo se malo. Imamo društvo, pričamo i tako dalje, i da ti pravo kažem, mnogo mi je milo što nisi dolazio ovde jer je klizavica tako strašna da jedva može uopšte da se ide.

Marko: Znaš šta, ja sam sve planirao, međutim, kažem ti, ovo vreme nikako me ne mami.

Milošević: Ma ne, ovo samo lud čovek seda u kola po ovom vremenu.

Marko: Pazi, skroz je zaleđeno ovde, nema ni vozača ni kola. S čime god da ideš, treba da ideš 20, 30 na sat. To je mučenje.

Milošević: Ma ne, to je strašno.

Marko: Sad me zvao Vlada, ima i on neku tresku u Beogradu i sedim ovde. Ma kakvi, bre, kakav Beograd, bre.

Milošević: Ma nemoj ni da pomišljaš da ideš.

Marko: Ma ne, pa putovo bi dva sata dovde. Baš je drkanje.

Milošević: Šta klopaš?

Marko: Šta klopam? Pa klopam svašta sad. Svi živi donose klopu. Sad ima klope na sve strane. Ima raznorazne sarme, prasići, jagnjići i ostalo.

Milošević: Da. Šta sad imate kod kuće za jelo?

Marko: U kako ću ja da se ugojim u ovoj kući, ovo je strano... Ovde... (govori nekome u prostoriji: "Reko sam mu. Znaš šta mi kaže? Kaže da 38 nije zdravo, da može šok da me zvekne, da to nema veze sa jacuzzijem, jer u jacuzziju ne plivamo i da ne može razmena toplote da se vrši i da ću da okinem.") Je li, imaš li ti nekog doktora tu?

Milošević: Imam.

Marko: E, baš da pitaš neko doktora, nemoj, znaš kakav sam ti hipohondor. Ajde mi sad uteraj strah, pa da ne uđem više u bazen.

Milošević: Marko, nemoj iznad 30 ni da se šališ!

Marko: Ne, ne, nemoj ti, nego pitaj doktora, pa mi javi posle. Ajde, jel važi?

Milošević: Pa, javit ću ti, nema problema. Kad siđem da vidim kod doktora.

Marko: Reci: "Moj sin je na žurci već dva dana kod njegovog drugara i zagrejali su vodu u bazenu kod tog drugara na 38 stepeni, pa sam te ja samo pito da li je tu dovoljno zdravo i tako dalje", ali pritom mu objasni da ja u bazenu blejim, da se ne igram lopte i ostale stvari. Nisam ja vaterpolista. Vaterpolisti se kupaju na 25.

Milošević: Znam Marko... Koji na 25? Vaterpolisti nikad ne dižu na više od 18!

Marko: Ne, ne, tata, 25 je, molim te.

Milošević: Dobro, ako je 25, 25, ali mama se kupa na 30 i smatra da je pretoplo. Mama...

Marko: Dobro. Pitaj čika doktora, pa mi javi. Evo kod kuće sam i čekam da me zoveš.

Milošević: Pa, zvat ću te za sat dva, neću sad odma. Dobro, ajde pitat ću ga.

Marko: Pitaj ga, bre! Zovi me za 10 minuta! Šta za sat, dva.

Milošević: Ajde, zvat ću ga.

Marko: Ajde.

Milošević: Evo ti da čuješ mamu.

Marko: Daj mi mamu.

Mira: Mili!

Marko: Baksuz jedan, uz'o je sad da me naplaši.

Mira: Mili, kuco moja slatka.

Marko: Zagrejo sam vodu, cicko, na 38 u bazenu, znaš kako je divno.

Mira: Sad ćemo da pitamo doktora.

Marko: Znaš zašto mama; ti i Mira se i... tuširamo i kupamo u kadi na 40 do 44, tu negde. A 38, pa pusti te brojeve, pa seti se prošle godine u Karađorđevu. Bila je temperatura 28. To da ti netko kaže reko bi da je temperatura ko u džezvi, a nije ko u džezvi nego smo se smrzavali, skočanjili smo se svi. Sećaš se da niko nije mogao da uđe u vodu dok se ne istušira hladnom, da smo sve na foru ulazili.

Mira: Sad ćemo, kuco, da pitamo. Šta radiš?

Marko: Mama 72 sata nisam izašo iz kuće.

Mira: Jao, divno mali, divno! Jel da je čarobno tu?

Marko: I znaš šta? Zaključio sam u ovakvim uslovima, kako može da neko nema apetit ili da ima nesanicu, a to su moji bivši problemi. Prvo, ovde ću da se ugojim jer jedem ko provalija. Mogu da jedem kad oćeš, jer imam toliko oblika animacije da je to divno. Uopšte ne izlazim iz kuće. Cico, znaš kakva je ovo milina, mama, ovo podno grejanje u kupatilima i svuda okolo. Nema ono staneš bos nogom, pa se zalepi noga, ne mož da odlepiš od hladnoće. Ni od kud ništa ne duva, ne bije hladno, ma lepota. Ja imam naviku da ne sedim blizu prozora i vrata. Mogu da sedim gde oću.

Mira: (smije se) Uživaj dušo!

Marko: I uradio sam jednu jako pametnu stvar. Pošto ja ne nosim papuče, Ljubiša me pitao dva dana pred Novu godinu šta hoću da mi kupi neke mnogo lepe patike koje će mi i ovako i onako trebati za po kući i kad izlazim napoolje i sad imam ovde patike nove, nisam etiketu skinuo sa njih i onda kad uđem u kuću, odma se izujem pa uđem u patike i po kući sam u čistim patikama.

Mira: Ali, nosi papuče, molim te.

Marko: Šta?

Mira: Nosi papuče uveče.

Marko: Kako, bre?

Mira: Pa uveče kad legneš onda moraš da imaš papuče pored sebe kad ideš da piškiš.

Marko: A, pa pnda ne moram, jer imam podno grejanje, pa mogu bos.

Mira: Nemoj, to nije pristojno. To je seljački. To je džukački. To je ko Marinko Rokvić

Marko: Dobro mama ... ću nešto, ali u svakom slučaju hoću da ti kažem da se higijena održava na najvišem mogućem nivou.

Mira: Mamica te voli.

Marko: I mi vas.

Mira: Je li?

Marko: Šta sam hteo da te pitam, kako se provodite tu?

Mira: Pa znaš kako, društvo naše tu, posedimo noću, pa igramo, pa preko dana neko šeta, neko pliva, neko priča, neko pije kafu.

Marko: Ovde pala neka ledena kiša, dvorište je celo pod ledom.

Mira: I ovde isto. Znaš kako je danas pala Dušanka pa ne može da ustane.

Marko: Jel, da?

Mira: Pa znaš kako, napraviš korak, to je led.

Marko: Evo, baš sad gledam kroz prozor. Totalni je led po dvorištu i to onaj životinjski, dva, tri santimetra.

Mira: Dabogda trajo večno, da bog da ledeno doba došlo da ne gledamo više one prikaze tamo po Beogradu. (Misli na beogradske prosvjednike protiv Miloševića)

Marko: E, jel ih ima još?

Mira: Pa, ne znam. Skupljaju se valjda samo u ograničenim količinama, malo 'nako, stvarno je mislim malo neljudsko vreme. Oni što ih plaćaju, verovatno ih teraju da se pojavljuju.

Marko: Šta će, njima je dosadno. Šta će drugo nego da vitlaju po ulici.

Mira: Ma da, ima tih protuva što nemaju gde pa se vuku po ulicama.