Edvard Kardelj (uzimao je više puta učešće u diskusiji) je na početku naglasio da je direktna Titova inicijativa da se oformi Komisija SKJ da utvrdi stanje i odnose u Rezidenciji, odnosno da je drug Tito doneo takvu odluku na jednom sastanku koji je održan kod njega i da mu to nije niko predložio. Iznoseći da je Jovanka Broz omogućila da se i izvana deluje prema Predsedniku Republike, Kardelj je rekao:
"To je bolestan čovjek, koji je do te mere bolestan da postaje direktno opasan za Tita", a zatim je nastavio da je "stvoren jedan sistem izolacije Tita od njegove političke okoline itd. Jer, recimo, meni nije nikada bilo teže doći do Tita nego što je to sada. Ja sam ranije mogao da samo okrenem telefon pa da kažem: Zdrav, imaš li vremena, kada da se nađemo... Sada je to cela procedura da ja dođem do Tita".
U vezi sa radom službi u Rezidenciji Predsednika Republike, Kardelj je ukazao da u svemu tome treba imati u vidu položaj Tita i da u potpunosti deli mišljenje koje je izneo Rato Dugonjić da – ma šta se zaključilo, to neće imati efekta na ponašanje Jovanke Broz. Zatim je nastavio, "Ja mislim da ona to ne može razumeti... naprotiv, bojim se da sve to – po izveštaju ove Komisije – ona neće prihvatiti, nego će biti još više razjarena u svojim reakcijama...
ada su stvari otišle toliko daleko da bi Jovanku Broz trebalo potpuno izolirati... Znači, trebalo bi, u dogovoru sa drugom Titom, stvoriti uslove da ljudi koji su na službi kod Predsednika Republike sa njom ništa ne raspravljaju, nego isključivo sa organima koji su za to ovlašćeni". Smatra da treba obezbediti uslove da ljudi na radu u rezidencijama mogu da kažu: "Izvinite, ja ne mogu sa Vama o tome raspravljati, ja imam drukčije naređenje".
To isto trebalo bi obezbediti i lekarima da u svako doba mogu da kažu: "Izvinite, to je naš a ne Vaš posao, mi smo za to odgovorni i mi moramo da radimo ono što smatramo da po lekarskoj savesti treba da radimo." Ocenjujući moguće reakcije Jovanke Broz ako se to realizuje, Edvard Kardelj kaže: "No, postoji pitanje kako će ona reagirati ako se nađe u takvoj izolaciji. Pošto se kod nje očigledno radi o bolesti, ja se bojim da će ona biti navedena na neke nekontrolisane reakcije koje je danas teško predvideti.
Može sigurno otežati Titov život još više. Možda bi bilo dobro da vidimo šta će Tito reći, pa u najgorem slučaju da mu predložimo da se nekako izolira od nje. No, Tito se boji skandala. On je, inače, par puta rekao da bi se odvojio od nje, samo ja mislim da se on boji toga skandala. Tito je, inače, dobar čovek, on oseća neku odgovornost prema njoj, on nju još (kažem 'još') nije zamrzeo, on će je na kraju toliko zamrzeti da će onda odnos između njih dvoje biti žestok. I zato se on tu lomi.
Ako bi smo mi pritiskali na njega u tom pravcu, možemo izazvati negativnu reakciju sa njegove strane... Ako bi Tito sam ponovo postavio ovo pitanje, da se na neki način rastaje, onda da ga se podrži u tome i reći mu: Ako si Ti za to, ako si se za to rešio, mi ćemo Ti pomoći da se to na najbolji način, bez skandala, izvrši." Kardelj je naglasio da je glavno da se ljudi koji rade kod Predsednika Republike dovedu u takav položaj da mogu da se suprotstave Jovanki i da znaju da će imati podršku nekog partijskog foruma ili nekog drugog organa i da neće biti dezavuisani.
Na ovo je Rato Dugonjić dodao: "Ne može, druže Bevc! Ne može! Sinoć je već napala Šokorca, već ga uzela na zub, zbog toga što je Šokorac, navodno, rekao da neke stvari mora raditi po Titovom naređenju... I budite sigurni da će ti napadi sada postati jedna od tekućih parola drugarice Jovanke... I ja žalim Tita... Ona je juče meni iznela jedanaest sekretara, sve poimenično. Od tih jedanaest, deset su špijuni – svaki je špijun, Božinovć je špijun, Popović je špijun itd. ... Ja govorim ono što mislim i pokušavam i sebe i druge da oslobodim iluzija."
U vezi sa mešanjem Jovanke Broz u državne i političke poslove, Edvard Kardelj je, obraćajući se Rati Dugonjiću, rekao: "Ti si joj u razgovoru u Karađorđevu lepo rekao – ostanite Vi cenjena supruga Predsednika Republike, poštovana od svih, a nemojte se mešati u politiku", a zatim istakao da je Jovanka Broz posle toga razgovora brisala u vesti za štampu reč "supruga" i stavila "Jovanka Broz", što ranije nije radila. Kardelj zaključuje da je to "direktan odgovor na to što joj je Rado rekao".
Vladimir Bakarić je izneo da mu se Jovanka Broz u više navrata žalila na postupke pojedinaca na službi u Rezidenciji (Mišković) i na organizaciju i rad nekih službi. Rekao je da se trebaju objektivno prikazati i zasluge Jovanke Broz, ali da to bude precizno rečeno. Smatra da je to u izveštaju Komisije dato sa "malo previše hvale". U odnosu na organizaciju i rad službi u Rezidenciji, Bakarić je istakao da je neophodan "oštar zahvat" da se stvari dovedu u red.
To bi trebalo dogovoriti sa Predsednikom Republike, jer je njemu očigledno teško da preduzme ozbiljnije zahvate, jer se boji javnog skandala. Nikola Ljubičić je, između ostalog, rekao da je cilj spoljnih uticaja i prodora u Rezidenciju bio da se onemogući Predsednik Republike da vrši svoje funkcije i da se sa nekima od tih uticaja Jovanka Broz poistovećivala, jer joj je to konveniralo.
Na osnovu podataka dobijenih preko tih uticaja izvana Jovanka Broz je vršila pritisak na Predsednika Republike, što ga je stalno nerviralo i što je dovodilo do toga da se razbije organizacija službi u Rezidenciji, a time oslabi i bezbednost Predsednika Republike za koju sada niko ne može da garantuje. Ljubičić je naveo imena lica za koje je jedan ordonans (pukovnik Kulić) u Komandi gardijske brigade rekao da su pred infarktnim stanjem (Šokorac) ili uporno traže posao van Rezidencije.
Navodi da je taj ordonans dalje rekao da "drugarica Jovanka ponovo rasteruje sve, sumnjiči sve i svakoga, tako da je više nemoguće tu", da su "sve devojke iz Dvora otpuštene" i da "sada nema nikoga u Rezidenciji – nema ko da napravi krevet, da počisti kuću, nema kuvara – stanje je grozno", te da mu se general Rapo žalio i rekao da je znao situaciju da bi radije otišao u penziju.
Taj ordonans za sebe kaže da oseća da su u odnose u Rezidenciji umešani i drugi i da treba videti "šta se iza brda valja". Smatra da Jovanka Broz vodi glavnu akciju bez Predsednika Republike, da pokušava i Predsednika Republike uvući, čemu on daje otpor. Ljubičić je predložio da se Predsjednik Republike zove na sednicu Izvršnog biroa, da se sa njim razgovara o svim tim stavovima i neka on kaže "šta hoće i dokle može da ide. Ja u ovakvoj situaciji, ponovo to ističem pred svima vama, ne mogu primiti nikakvu odgovornost za bezbednost druga Tita. Ja nikakvog uticaja nemam na obezbeđenje Rezidencije.
Ako bih ma kakvo pitanje postavio, pogotovo u ovim odnosima, ja bi uskoro došao na indeks kao što je došao Mišković. Ja to ne želim i neću... Također, ja ne mogu dozvoliti da se iko u Armiju meša dok sam ja ovde. Primanje pojedinaca iz JNA na razgovore, njene ocene o tome kakvo je stanje u generalskom sastavu – ja to ne mogu da dozvolim, niti da prihvatim. Na to niko ko je nenadležan nema pravo. Za to postoje određeni forumi..., ali niko ko je izvan tih foruma, ma kako se zvao, nema pravo na to. Ja mislim da je to opasno i da to može razbiti komandovanje u Armiji..."
Edvard Kardelj, Jure Bilić i Stevan Doronjski su podržali ove stavove Nikole Ljubičića i predložili da to uđe u zapisnik sa ove sednice. Mitja Ribičić je, osvrćući se na organizaciju službi u rezidenciji, između ostalog, rekao da je to stanje "složeno". Obrazložio je da je iz određenih službenih kontakata sa tri šefa Kabineta Predsednika Republike došao do tih saznanja i dodao: "Ja vam kažem da ni jedna naša radna organizacija, najprimitivnija, nije toliko slabo organizovana kao što je organizovana služba oko Predsednika Republike."
Ilustrujući to stanje, Ribičić je izneo da mu je generalni sekretar Službe društvenog knjigovodstva Anton Polajner (od SDK je Kabinet Predsednika Republike zatražio da se izvrši pregled poslovanja svih reprezentativnih objekata) rekao: "Ja sam napisao na dve stranice naše primedbe na materijalno i finansijsko poslovanje, ali mene je prosto sramota što bi morao Kabinetu Predsednika Republike ili Predsedništvu SFRJ ili samom Predsedniku Republike da javim kakvo kriminalno stanje je tu... Tu nema reda, tu ni pokloni nisu evidentirani, tu nema ni finansijskog poslovanja, tu ni jedan čovek nema normativnog dokumenta koji bi trebalo da ima, tako da ima osiguran radni staž i druga prava koja treba da ima. Tu je prosto jedno nemoguće stanje".
U vezi sa ovim, Ribičić se založio da sve službe oko Predsednika Republike treba hitno organizovati da "ne slušaju Jovanku Broz". Međutim, smatra da je to nerealno, "jer onaj ko ne sluša Jovanku... on će biti špijun i biće stavljen na spisak". Po njegovom mišljenju, "ne zamera ona Miškoviću toliko što je on Titu kazao ovo ili ono, nego to što je on bio kod sina druga Tita, jer je ona to zabranila. To je bilo dovoljno da ona promeni odnos prema njemu, jer on nije slušao nju. Ona je pravila pitanje i u vezi sa sahranom brata druga Tita.
Ona je u tim stvarima takva da ne pravi nikakvu razliku između političkih i ličnih stvari, tu ona više nije sposobna da oceni šta je bitno, a šta nije. Ako nekome kaže da dođe u određeno vreme, a on ne dođe ili posluša drugog, on je otpisan i on je do kraja neprijatelj društva. To njeno stanje traje dugo vremena, ja to dobro znam".
Zaključujući diskusiju, Ribičić je rekao: "Ja sam duboko uveren da je drugarica Jovanka, ma kako mi to bilo teško kao laiku reći, težak bolesnik. Ali, mislim da ne treba biti stručnjak... pa da se ustanovi da to nije normalno stanje i zbog toga mislim da je rešenje u lečenju drugarice Jovanke... Ona nikad ne uzima lek, ona nikad nije bila kao normalna žena ginekološki pregledana – to je nenormalno stanje, sramota je da to moramo da konstatujemo."
Stane Dolanc je izneo da je i uloga Jovanke Broz u izveštaju Komisije dobro rasvetljena, ali da će on o nekim stvarima govoriti i radi toga da uđu u zapisnik. On je duboko ubeđen da bi, "u slučaju da se drugu Titu nešto desi, mi bili krivi". Na ovu tvrdnju Edvard Kardelj i Vladimir Bakarić su dodali "...da će to biti oružje onih koji i sada rade to što rade, ...koji ga ubijaju..."
Dolanc je dalje rekao da je sa Jovankom Broz za proteklu godinu dana obavljeno najmanje pet razgovora i to od strane više pojedinaca ili grupa, da su neki drugovi odlazili i na razgovor sa Predsednikom Republike, radi dogovora o merama koje treba preduzimati u Rezidenciji, da je doneta odluka Predsedništva SFRJ o tome, ali da ona nikada nije izvršena – "naprotiv, Predsedništvo SFRJ je bilo naterano da tu odluku anulira".
U vezi sa razgovorima sa Jovankom Broz, Stane Dolanc ističe da se uvek nastojalo da se Jovanki Broz pokaže da joj se želi pomoći i da ima poverenja u ljude i naglašava: "Ali, što i Rato kaže, razgovor je nemoguće. Jer, ti možeš razgovarati o ne znam čemu, ona će se vratiti na Miškovića... To je jedna patološka mržnja. Da li je to sad samo patološka mržnja... To je sad dodatno pitanje".
Na to je Edvard Kardelj rekao: "… Kod nje je to opsesija, ona će sutra nekog drugog pronaći...", a Rato Dugonjić dodao: "… Tu nema kraja". Dolanc je opisao slučaj kada su Rato Dugonjić i on bili kod Predsednika Republike i sa Jovankom Broz razgovarali oko ličnog obezbeđenja Predsednika Republike. Tom prilikom Jovanka Broz je rekla: "Krivi ste vi za takvo zdravstveno stanje Tita", a Predsednik Republike ju je prekinuo i rekao:
"Ćuti, Jovanka, Ti si kriva! Ti sa tvojim stavom, sa tvojim pritiskom na mene", itd. Na to je Rato Dugonjić dodao da je Predsednik Republike tad rekao: "Ti mi truješ život". Dolanc je to potvrdio i dodao da je Jovanka Broz na to odgovorila: "To nije tačno, ja tebe dobro znam, druže Tito", a da je Predsednik Republike dalje rekao: "Ne znaš ti mene ništa, ja dobro znam da si ti kriva" i pri tome je "još nešto dodao". Dolanc je dalje izneo da je od Jovanke Broz traženo da vrati dokumenta za koja tvrdi da ih poseduje, a ona je rekla da dokumente ne da.
Kada je Predsednik Republike rekao da dokumenta mora dati, odgovorila je: "Ja ih ne dam". Pošto je na to Rato Dugonjić rekao: "Drugarice Jovanka, Vi nemate nikakvih privilegija u ovoj Partiji, Vi to morate dati ako ih imate", ona je na to odgovorila: "Ja ne dam". Na primedbu Dolanca da, ako ona nema poverenja u nikoga, oni onda idu, Jovanka Broz je uz uzvik rekla: "Ja ću biti žrtvovana, mene će se žrtvovati, streljajte me!" itd.
Dolanc je zatim izneo da je Jovanka Broz imala razgovor sa Šokorcem i Rapom i da je tom prilikom o članovima Komisije SKJ govorila kao o prodanim dušama, da ona poseduje za svakoga dokumentaciju sa kojom može da ucenjuje, da je sad nastupio trenutak za biti ili ne biti, i da će ona ići u političku akciju itd. Ukazujući na stanje u rezidenciji i neobezbeđenost Predsednika Republike, Dolanc je rekao da su on i Rato Dugonjić predložili Predsedniku Republike da se sastane forum i da on o tome odluči, što je Predsednik republike uvažio i rekao: "Odlučite, donesite stavove, održite sastanak".
Navodi da je na sastanku kome je prisustvovala i Jovanka Broz, Predsednik Republike rekao: "Ja četrdeset godina gradim ovu Partiju i ja neću dozvoliti da se na takav način ruši kao što ti, Jovanka, radiš, kuda to vodi" i "još što šta". U vezi s tim, Rato Dugonjić je dodao da je Predsednik Republike rekao: "Ti sad hoćeš da mi rušiš ono što ja četrdeset godina radim, zašto sam život dao". Dolanc je naveo primer da mu je Predsednik Republike, kada mu je doneo predlog dnevnog reda za Kongres SKJ, rekao:
"Ovo oko biranja predsednika SKJ ostavite... Pitanje je hoću li ja to prihvatiti". Na Dolančevu primedbu da je oko toga sa njim razgovarano, Predsjednik Republike je rekao: "Ma čuj, ja bi mogao da radim još dugo i osećam se sposobnim da radim, ali zbog nje ja ne mogu. Ostaje mi jedino da se razvedem ili da ostavim sve ove funkcije, jer ja neću da sam sebe sramotim".
Dolanc dalje kaže da mu je Predsednik Republike to ponovio u nekoliko susreta i dodao da mu je Predsednik Republike jednom prilikom, kada su za kratko otišli malo napred, jer ih Jovanka Broz nije ni minuta ostavljala same, rekao otprilike: "Ja od nje ne mogu da živim, a mogao bih, bolje se osećam, šećer mi je pao, puls je normalan, sve je dobro, ali od nje ne mogu da živim."
Dolanc je podržao predlog da se sva rešenja oko Rezidencije i u vezi Predsednika Republike moraju doneti uz saglasnost Predsednika Republike, jer u tom slučaju "odgovornost ne leži samo na nama, nego i na drugu Titu – ovako više ne možemo". Dodao je da je duboko uveren da se, u ovakvim uslovima, ni jedna odluka neće moći sprovesti i da je, u izvesnom smislu, dovedena u pitanje i bezbednost Predsednika Republike, jer "ima niz stvari koje idu preko Jovanke, da mi tu ništa ne možemo" (posete u Rezidenciji, putovanja Predsednika Republike i sl.).
Na komentar Vladimira Bakarića da bi hteo znati "da li bi Tito od nas tražio podršku da se razvede ili u to još nije siguran, jer on je tu reč i sam upotrebio nekoliko puta", Dolanc je rekao da je i njemu to Predsednik republike rekao četiri-pet puta. Vladimir Bakarić je to potvrdio, rekavši "i meni". Dolanc je naveo da mu je drug Tito to rekao na Brionima uoči dolaska Janoša Kadara u posetu, kao i da mu je dalje rekao da Jovanka ne dozvoljava ni jednom unuku, ni sinu, niti ikome da dođe u kuću, da je novac svojoj deci i unucima davao preko Miškovića, a kasnije preko Milke Planinc.
Na kraju sednice, Izvršni biro Predsedništva SKJ je prihvatio izveštaj Komisije SKJ i usvojio predloge koje je Komisija dala. Zaključeno je da svi članovi Izvršnog biroa Predsedništva SKJ, kao i drugovi Edvard Kardelj, Vladimir Bakarić, Mitja Ribičić, Džemal Bijedić i Nikola Ljubičić odu narednog dana (8. marta 1974. godine) kod Predsednika SKJ i da ga upoznaju sa razgovorom na sednici i zaključcima koje je Izvršni biro Predsedništva SKJ usvojio, kao i da mu predlože odluke koje on treba da donese.
Sukladno članku 94. Zakona o elektroničkim medijima, komentiranje članaka na web portalu Express.hr dopušteno je samo registriranim korisnicima. Svaki korisnik koji želi komentirati članke obvezan je prethodno se upoznati s Pravilima komentiranja na web portalu Express.hr te sa zabranama propisanim stavkom 2. članka 94. Zakona.
ostavite drugaricu jovanku na miru.