Jovanka je vrištala na Tita: "Kurvaš se okolo!"

Godina je 1981. Josip Broz Tito, doživotni predsjednik bivše SFRJ, mrtav je nešto više od 10 mjeseci. Državni vrh, okupljen u Savezni savjet za zaštitu ustavnog poretka, vrhovno tijelo koje se bavi najtajnijm pitanjima državne sigurnosti, diskretno se okupilo u Zagrebu. Na čelu im je Drug Svileni, Hrvat Vladimir Bakarić. Tema tajnog sastanka je Titova odbačena supruga Jovanka Budisavljević.

Udovica Broz, koja je posljednje godine Titova života, provela u politčkoj i fizičkoj izolaciji od supruga i javnosti, prijeti objavljivanjem memoara te, nakon godina šutnje, brutalnim javnim napadom na one koje drži krivcima za svoje progonstvo. Panika je zbog udovice golema. Upravo započinje jedan od najdramatičnijih političkih obračuna u posljednjem desetljeću SFRJ. Portal Express.hr sljedećih dana, u nastavcima, objavljuje cjeloviti, godinama skrivani, golemi dokument iz arhiva Predsjedništva SFRJ.

Jovanka je pogoršala odnose Tita s Partijom

U ovom poglavlju prikazaće se mere koje je preduzimao Izvršni biro Predsedništva SKJ i drugi organi i tela da se prevaziđe nastalo stanje i dalja eskalacija neprihvatljivog i destruktivnog ponašanja i delovanja Jovanke Broz prema osoblju iz najbliže okoline Predsednika Republike, kao i prema najbližim saradnicima Predsednika Republike, pogoršanja odnosa između Predsednika Republike i njegove supruge, što je konačno dovelo i do prekida njihovog zajedničkog života.

Ljetni specijal Life "Jovanka je bolesna, nikad nije bila kod ginekologa"

Ukazaće se i na mere koje je državno i partijsko rukovodstvo preduzimalo da se obezbede što povoljniji uslovi za život i rad Predsednika Republike, kao i da mu se obezbedi i adekvatna zdravstvena zaštita. Na proširenoj sednici Izvršnog biroa Predsedništva SKJ koja je održana 9. marta 1974. godine u Karađorđevu kojoj je predsedavao Predsednik SKJ drug Tito, usvojeni su zaključci da Izvršni biro Predsedništva SKJ obavi razgovor sa Jovankom Broz.

U postojećim materijalima nema podataka o tome: da li su vođeni i drugi razgovori sa Jovankom Broz po zaključcima Izvršnog biroa Predsedništva SKJ koji su usvojeni na sednicama održanim 7. i 10. marta 1974. godine u Beogradu i Karađorđevu. U prisustvu Predsednika Republike, Stane Dolanc i Rato Dugonjić su razgovarali sa Jovankom Broz u Karađorđevu.

Dolanc je izneo da su, zajedno sa Predsednikom Republike, od nje tražili da vrati dokumenta za koje tvrdi da poseduje o pojedinim rukovodiocima i da iznese šta ima "u vezi sa prljavim rabotama koje se vrše protiv nje". Ističe da je Jovanka Broz, "blago je rečeno krajnje nekorektno", odbila da Predsedniku Republike da bilo šta od toga. Predsednik Republike je tom prilikom Jovanki Broz rekao: "Ja sam generalni sekretar Partije i tražim da daš dokumenta ako ih imaš", na što je ona odgovorila: "Ne dam", što je ponovila dvadesetak puta.

Dolanc iznosi da je Jovanka Broz dalje rekla: "Uostalom, tu je Stevo Krajačić i neka i on prisustvuje razgovoru". Na to su joj Rato Dugonjić i Stane Dolanc rekli da ne žele da u prisustvu Steve Krajačića razgovaraju sa njom i Predsednikom Republike, sa čime se i Predsednik Republike složio. Napominje da je taj razgovor prekinut bez rezultata.

Mirko Milutinović u navedenoj izjavi o tome, između ostalog, kaže da je Jovanka Broz, u periodima kada bi se ponovo uspostavili narušeni odnosi između nje i Predsednika republike (na primer, sredinom 1975. godine), vodila otvorenu kampanju prema nekim radnicima u rezidencijama i "izdavala naređenja da se većini novoangažovanih radnika u rezidencijama zabrani dolazak na rad".

Ističe da je napadala lekare da ne leče Predsednika Republike kako treba i insistirala na njihovoj zameni, posebno dr. Mioljuba Kušića, posebno posle dolaženja do beleške koju je on napisao o njenom zdravstvenom stanju. Milutinović iznosi da je Jovanka Broz od Predsednika Republike zahtevala i zamenu šefova Kabineta Predsednika Republike, ađutanata Vrhovnog komandanta i drugih rukovodećih radnika.

Navodi slučaj kada je, u prvoj polovini 1976. godine, u poslednjem momentu odbila da putuje sa Predsednikom Republike u Švedsku, a zatim na Konferenciji komunističkih i radničkih partija Evrope u Berlin, samo zbog toga što je Predsednik Republike odlučio da ga prati ađutant general Marko Rapo, čiju je ona smenu posebno zahtevala. Milutinović dalje iznosi da je Jovanka Broz, kada je dužnost ađutanta Vrhovnog komandanta preuzeo admiral Tihomir Vilović, i prema njemu zauzela negativan stav.

Iznosila je da je admiral Vilović određen za ađutanta zbog toga "da dovede do konačnog raskida između nje i Predsednika Republike". Aleksandar Šokorac, u svojoj izjavi kaže da je i dalje jedan od osnovnih problema u rezidencijama bio odnos Jovanke Broz prema svim službama koje su opsluživale Predsednika Republike. Ističe da se ona stalno i neposredno mešala u organizaciju i funkcionisanje službi u rezidencijama, posebno u kadrovska i personalna pitanja.

Sve je to veoma otežavalo rad i izazivalo niz negativnih posledica, među kojima su najteže da Predsednik Republike nije opsluživan na zadovoljavajući način; da je dovođeno u pitanje i njegovo zdravstveno stanje; da su narušavana prava pojedinih radnika; i da je stvarana atmosfera nesigurnosti i sumnjičenja. Pri tome je posebno karakteristično bilo iznenadno i bezrazložno smenjivanje i otpuštanje ljudi, ili uporno protivljenje Jovanke Broz da se određena radna mesta popune novim ljudima.

Šokorac dalje iznosi da je Jovanka Broz, stalno sumnjičeći ljude – posebno vojna lica – stvarala takve situacije da je Predsednik Republike u pojedinim periodima ostajao bez odgovarajuće zdravstvene zaštite, kao i bez drugih elementarnih usluga. Navodi primer lekara dr. M. Mihajlovića koji je duže vremena bio sam na dužnosti u Rezidenciji, tako da je morao neprekidno dežurati što je dovodilo do njegove fizičke i psihičke iscrpljenosti, a upravo tada se zdravstveno stanje Predsednika Republike već počelo pogoršavati.

Godišnjica smrti Life Tito nije umro 4. svibnja: "Ja sam isključio aparate"

U vezi s tim, on navodi i slučaj kada je Jovanka Broz zaključala vrata u jednoj prostoriji u Rezidenciji i histerično i najgrublje napadala dr. Mihajlovića. Jovanka Broz se negativno izražavala o gotovo svim ranijim šefovima Kabineta Predsednika Republike, ađutantima Vrhovnog komandanta, ličnim sekretarima i savetnicima Predsednika Republike, a posebno o oficirima bezbednosti.

Retko za koga je imala lepu reč, a svi koje je ona ocenila negativno bili su na neki način i šire "prokaženi", tako da o njima nije bilo preporučljivo govoriti, a kamo li dozvoliti njihovo prisustvo u blizini Predsednika Republike. U "Podsetniku u vezi sa situacijom u kući", između ostalog, navodi se da su u poslednje vreme učestali oštri prigovori Jovanke Broz na račun rada Kabineta Predsednika Republike i pojedinih službi, kao i pojedinaca – posebno ličnog lekara Predsednika Republike dr. Aleksandra Matunovića, te da se sa sigurnošću može očekivati dalja eskalacija u tom pravcu.

Napominje se da Jovanka Broz, posebno posle posete rumunjskog predsednika Nikolaja Čaušeskua, stalno zaoštrava odnose sa pojedinim funkcionerima i radnicima u službama Rezidencije. Pri tome je pominjala i fizioterapeutke Predsednika Republike, istakavši da je ona angažovala fizioterapeutku Darijanu Grbić, ali da je nastojala da je udalji čim je videla "kakvog je đavola uvela u kuću", dodajući da je verovatno zavrbovana za neku stranu obaveštajnu službu.

U ovom dokumentu se dalje kaže da je većina personala u Rezidenciji u Užičkoj 15, na radnom sastanku ukazivala na teške uslove rada, a pojedinci su tražili i zamenu na svom radnom mestu. Zaključuje se da se odnos Jovanke Broz prema ljudima ne odražava samo u zahtevima za hitna zamenjivanja, za određivanje preteranog obima rada i za oštro i neodmereno osuđivanje, već i za interesovanje kako pojedini radnici reaguju na neke njene postupke ili odluke.

Odnosi i ponašanje Jovanke Broz prema najbližim saradnicima Predsednika Republike nisu se promenili ni posle održanih proširenih sednica Izvršnog biroa Predsedništva SKJ. Šta više, ona je pojačala napade na pojedine saradnike Predsednika Republike, koji su po službenoj dužnosti ili u dogovoru sa Predsednikom Republike sa njom razgovarali u vezi sa njenim opštim ponašanjem i odnosom prema Predsedniku Republike ili na bilo koji drugi način dolazili sa njom u kontakt.

Ljetni specijal Life "Drugovi, Tito zbog Jovanke sam sebi sprema krevet"

Mirko Milutinović, u vezi s tim, navodi da je Jovanka Broz, krajem 1975. i početkom 1976. godine, svoje prigovore na račun najbližih saradnika Predsednika Republike, usmeravala na drugove Kardelja, Vladimira Bakarića, a naročito na Petra Stambolića, Staneta Dolanca, Nikolu Ljubičića i Franju Herljevića.

Tako je, na primer, otvoreno negodovala zašto na lečenje Predsednika Republike u Belje (septembra 1976. godine) sa njim putuje i Stane Dolanc i iznosila da je, zbog toga, odbila da i ona tamo ide sa Predsednikom Republike. U to vreme iznosila je tvrdnje "da Predsednik Republike, zbog stanja zdravlja i delovanja najbližih saradnika, nije u stanju da rasčisti probleme u rukovodstvu, da se on inače slaže sa njom, a da nju rukovodstvo želi da rasčisti kao suprugu Mao Ce Tunga ili je prinudi na samoubistvo, kao što je Staljin učinio sa svojom suprugom".

Milutinović naglašava da je, naročito u poslednjoj dekadi, kada je Predsednik Republike ređe koristio telefon za razgovore, mnoge razgovore preuzimala Jovanka Broz i utvrđivala razne obaveze u Rezidenciji, naročito kada se radilo o slučajevima najbližih političkih saradnika ili ličnih prijatelja Predsednika Republike.

Takođe iznosi da su privatni i neformalni kontakti Predsednika Republike i Jovanke Broz sa najbližim političkim saradnicima Predsednika Republike bili dosta intenzivni u toku 50-tih i 60-tih godina, dok su se kasnije znatno smanjili zbog nagomilanih obaveza i zdravstvenog stanja Predsednika Republike.

Dodaje da su, međutim, u čitavom ovom periodu, pored drugova Edvarda Kardelja, Vladimira Bakarića i kasnije Džemala Bijedića i Staneta Dolanca, češće pozivani ili primani na Brione i u Beogradu Stevo Krajačić, Svetozar Vukmanović-Tempo, Miroslav Krleža sa suprugom i Vladimir Velebit sa suprugom, Ljubo Ilić sa suprugom, Beba Kreačić, Zdravko Pečar, Veda Zagorec, Berta Tičak i dr. Pri tome ističe da je bilo uočljivo da je Jovanka Broz posvećivala posebnu pažnju održavanju ili obnavljanju kontakata sa pojedinim od ranijih rukovodećih drugova, među kojima i sa Mijalkom Todorovićem, Ivanom Gošnjakom, Margom Popović, Otmarom Kreačićem, Jeftom Šašićem i drugima.

Zbigniew Brzezinski Top News Autor Hladnog rata htio je naoružati Jugoslaviju

Aleksandar Šokorac iznosi da je, u odnosu na najbliže saradnike Predsednika Republike, iako je u tome bila opreznija, Jovanka Broz na razne načine nastojala da izoluje Predsednika Republike od ostalih rukovodećih drugova, pa čak i da razvija određeno nepoverenje prema njima. Ističe da se to osećalo iz cele atmosfere odnosa koje je Jovanka Broz stvarala.

U vezi sa situacijom u Kući, u "Podsetniku" se navodi da je Jovanka Broz, u razgovorima sa pojedinim funkcionerima na radu u rezidencijama, iznosila uverenje "da naše najuže rukovodstvo, sa izuzetkom druga Kardelja, radi na tome da dođe do razvoda braka između nje i Predsednika Republike. Tvrdila je da pouzdano zna da su svi rukovodioci u januaru prošle godine (1973.) glasali u prilog razvoda braka, osim Kardelja".

Navodi se da je Jovanka Broz dalje iznosila da joj je, prilikom razgovora koji su sa njom februara 1975. godine vodili drugovi Petar Stambolić, Džemal Bijedić i Stane Dolanc, Stambolić rekao "da treba da konsultuje psihijatra", a da mu je ona odgovorila: "Da li je on svestan da bi u tom slučaju psihijatru morala reći zbog čega traži pomoć."

Dalje se navodi da je Jovanka Broz, u razgovoru od 26. oktobra 1976. godine, "u jednom vrlo depresivnom stanju", govorila "da će ona proći ili kao supruga Staljina, ili će biti raščerečena kao supruga Mao Ce Tunga". Tom prilikom je tvrdila da ju je prošle zime (1975/76.) na Brionima napao Franjo Herljević "da se bori za vlast i da prima poštu iz zemlje i inostranstva, o čemu ne obaveštava Predsednika Republike". Tvrdila je da je Herljeviću tom prilikom rekla da se ona ne bori ni za kakvu vlast, već da se "samo brani od napada".

Istom prilikom (26. oktobra 1976. godine) Jovanka Broz je tvrdila da su Nikola Ljubičić i Franjo Herljević u leto 1976. godine dali Predsedniku Republike neke materijale protiv nje i da se tada čvrsto uverila da se radi o smišljenoj akciji, "čak i delovanju nekih neprijateljskih elemenata", te da je "akcija usmerena", pre svega, na to da se iznudi razvod braka između nje i Predsednika Republike". Dodala je "da je admiral Vilović sada doveden za ađutanta sa tim zadatkom".

U "Podsetniku" se, takođe, navodi da je Jovanka Broz u razgovoru 1. novembra 1976. godine, govoreći "o nepodnošljivom stanju u kući", poseban naglasak stavila na svoj "neobezbeđeni materijalni položaj". Pominjala je da je odbijen njen zahtev koji je postavila svojoj opštini (Titova Korenica) za povratak nekretnina u selu Pećani gde je rođena. Takođe je pominjala svoj lični dohodak, ističući da to pitanje nije rešeno i da on "strepi za svoju budućnost".

Ambicije Jovanke Broz da se meša u državničke odluke i druge poslove Predsednika Republike nisu prestajale. Šta više, one su iz dana u dan sve više rasle. Jovanka Broz je koristila svaku priliku da te svoje ambicije i ostvaruje. U vezi s tim se u jednoj zbirnoj informaciji,12 u kojoj se obrađuje taj aspekt njenog ponašanja, između ostalog, kaže:

"Poznate su ambicije Jovanke Broz, koje su rasle sa ulaskom druga Tita u starije godine života. Počeli su oticati podaci iz Rezidencije Predsednika Republike o odnosima u Rezidenciji i oko nje, a u središtu toga bila je Jovanka Broz i njene ambicije. Bilo je dosta nagađanja, kod nas i u svetu, oko uloge Jovanke Broz u posttitovskom periodu. Zapaženu ulogu u tome imale su strane obaveštajne službe u prikupljanju i plasiranju podataka o odnosima u Rezidenciji i oko Rezidencije Predsednika Republike (Italija, Austrija, SSSR i dr.).

Podaci su oblikovani u inostranstvu i nekim sredinama u zemlji i kao takvi plasirani, uz pouku o načinu ostvarivanja cilja. Svesno su isticane ambicije Jovanke Broz i način ostvarivanja tih ambicija, što je kod nje podgrejavalo već ispoljene bolesne ambicije". U istoj informaciji se dalje kaže:

"U periodu posle 1975. godine uobičajeni komentari su bili: da Jovanka Broz želi sve rešavati sama; da nastoji da njena reč postane stvarnost; da se nameće pri rukovođenju u najvažnijim poslovima u zemlji; da bi htela voditi glavnu reč i da utiče na kadrovske promene na najvišem nivou; da ima neverovatno jak uticaj, jer se sprema za našto više; da mnogo očekuje od testamenta, nadajući se nečemu van okvira Ustava; da ona misli da preuzima veliku dužnost – slično Evi Peron, Indiri Gandi i Sirimavo Bandanaraike; da ima svoj uži štab koji praktično vodi politiku, u čemu ima podršku i od pojedinaca iz vojnog vrha; da nastoji da ostvari što veći uticaj na druga Tita, a preko njega na odluke; da se želi nametnuti kao faktor još za Titova života; da traži savetnike i oslonac u armijskom vrhu i kod nekih partijsko-društvenih faktora; da se stavlja u zaštitu nekih generala (Nenezića, Bulata); i sl.

IZ ŠPANJOLSKE Life Objavili zabranjenu fotku golog Tita!

U isto Informaciji se, također, kaže da je Kosta Nađ, general armije u penziji, u jednom razgovoru decembra 1977. godine, pred više lica, za Jovanku Broz rekao: "Dok je smenjivala konobare i kuvare mogla se i trpeti, ali kada se počela mešati u više, to se već nije moglo dozvoliti. U poslednje vreme počela je previše ići na razne sastanke, a trebala bi znati gde je mesto ženi. Zašto se ne ponaša kao Pepca Kardelj".

Dalje se, u istoj Informaciji, iznosi da je ratna drugarica Jovanke Broz u decembru 1977. godine rekla da je ranije išla povremeno u posetu kod Jovanke Broz, ali da više ne namerava, "jer je to čudovište". Mešala se i u kadrovsku politiku. Poznato je da je imala sukobe sa Žeželjom i on je otišao. Bogdan Crnobrnja smenjen je sa dužnosti ambasadora u SAD, jer je pred posetu druga Tita SAD napisao kako je žena tadašnjeg predsednika skromna u oblačenju, pa da treba skrenuti pažnju Jovanki Broz da prema njoj podesi garderobu.

Stane Dolanc je naveo slučaj kada je za vreme Konferencije nesvrstanih u Kolombu (avgust 1976. godine) Predsednik Republike priredio veliki rijem na brodu "Galeb" i pošto "nije mogao dočekati goste zbog srčane slabosti" – Jovanka Broz je, uz postrojeni vod mornara, primala sve šefove država, umesto da Predsednika Republike zameni Cvijetin Mijatović koji je zbog toga i putovao sa Predsednikom Republike"... Ponašala se kao šef države".

Iz svih raspoloživih materijala proizlazi da opšti odnos i ponašanje Jovanke Broz nije promenjeno ni posle usvojenih zaključaka na sednicama Izvršnog biroa Predsedništva SKJ i razgovora koji su povodom tih zaključaka sa njom vođeni, pa ni odnosi i ponašanje prema drugu Titu. Naprotiv, može se zaključiti da je njen ukupni neprihvatljiv odnos i ponašanje prema pojedincima u rezidencijama, saradnicima Predsednika Republike i samom Predsedniku republike sve dalje eskalirao.

Mirko Milutinović u navedenoj izjavi, između ostalog iznosi da je, po njegovom zapažanju, do uočljivijih razmimoilaženja između Predsednika Republike i Jovanke Broz dolazilo tokom 1973., a posebno tokom 1974. godine. Sve češće su se mogli ćuti glasni prigovori Predsednika Republike na račun stanja u Rezidenciji i na odnos Jovanke Broz prema personalu, u pogledu ishrane ("Kakve su mi to splačine pripremili za ručak"), u pogledu čestih radova u rezidencijama u Užičkoj 15 i na Brionima, itd.

Velika Jugoslavija Life Ovako bi SFRJ izgledala da se ostvario Titov plan

Predsednik Republike je u više navrata zbog toga oštro prigovarao, a do prvog oštrog sukoba između njih došlo je krajem 1974. godine, kada je kao fizioterapeutka kod Predsednika Republike angažovana Darijana Grbić. Ti odnosi su pogoršani za vreme boravka Predsednika Republike na Brionima početkom 1975. godine, tako da je Predsednik Republike otputovao u Rezidenciju u Igalu, a Jovanka Broz za Beograd.

Milutinović dalje ukazuje da se Jovanka Broz, zbog nastale situacije, ponašala dosta uzdržano, da mu je u dva maha pominjala da drug Tito tako postupa prema njoj pod pritiskom, posebno iz Armije i bezbednosti i da je ispoljavala izrazitije vidove psihičkih poremećaja "uočene još ranije od strane lekara Predsednika Republike".